17. Maj – dan ustavnosti

Obično objavljujem postove sa par meseci zakašnjenja, dok smislim temu, dok napišem nešto, dok obradim slike, prodje neko vreme… Recimo sada su na redu neki zimski pejzaži u okolini Bergena iz februara, ali je 17. maj prošle nedelje ostavio utisak te ide pre ostalih. Daklem, davne 1814 godine Norveška je prestala da bude „pod“ Švedskom Danskom i postala nezavisna, i 50ak godina kasnije praznik počinje da se javno slavi na ulicama kao neka parada, ili „karneval“ što bi rekao moj kolega koji nikad nije bio u Rio.

Kada Norvežani kažu kako su 17og maja bukvalno SVI u gradu, mnogi to uzimaju zdravo za gotovo, kao kada recimo kažu da ovde dan veoma dugo traje, te kad u 23:45 ugasim svetla i legnem da spavam kroz prozor vidim nebo kako je plavo a ne crno. Teško je tačno reći kada mrak pada, ali recimo da je nešto posle 23:00 ove nedelje, a neki dan sam ustao u 4 ujutro i napolju je već bio dan uveliko. Zdravo za gotovo… A još uvek je „proleće“, maj mesec. Kad spomenu proleće, u Bergenu je ova nedelja bila tako sunčana i bezoblačna da retko ko kaže da se seća kada je ovako lepo vreme bilo ovoliko dana za redom. Na putu do kuće SVAKI (gotovo za zdravo) travnjak je naseljen kupačima i kupačicama koji se sunčaju a ne kupaju.

Dakle, 17og maja bukvalno SVI prošetaju gradom, svi obuku najlepše i najbolje odelo koje imadu, jal tradicionalno jal odelo za svadbe, regularno uzmu kišobran i ponosito pravac korzo.

Ovo je inače najveći globalni happening u Norveškoj, dan kada je najponosnije biti Norvežanin, svi sa kojima sam pričao o prazniku kažu da imaju samo najlepše uspomene na taj praznik, jer se klinci dugo spremaju za praznik, pripreme kreću mesec/dva ranije (za neke čak i ranije), marširaju i sviraju gradom u uniformama, i posle ponosno i aktivno učestvuju u paradi.

A kad malo odrastu i završe školu onda postanu Russ-i, ili što bi mi rekli maturanti. Najponosniji ljudi na celoj paradi. Dve nedelje (valjda dve) pred 17. počinju da nose posebne uniforme, kape i odela sa tregerima sa raznim motivima i iz toga ne izlaze cele te dve nedelje. Uglavnom svaka škola ima svoje boje, mada sam ja vidjao samo crne i crvene.

Cele te dve nedelje su za njih specijalne, tada rade sve i svašta. Jedna od sporednih stvari je da se unište od alkohola pa neki iskusni napišu na čelu kako se zovu da mogu posle da se sete ko su, kao ove devojke na slici iznad. Ali recimo, svaka škola ili odeljenje osmisli/dobije listu taskova koje terbaju da urade, i svako dobije po neki zadatak. Recimo, treba imati piknik doručak na sred raskrsnice, u sred kruga kružnog toka negde u centru. Ili, treba voziti na svakom kružnom toku po 10 krugova, ili pešačiti do škole u rikverc kroz grad, ili nabediti taksistu da te vozi fraj do škole, ili treba ceo dan prelaziti pešački tako što prodješ kroz zadnja vrata auta koji su stali na taj pešački da te propuste, ili… I ceo grad zna šta i zašto to rade, i ljudi često umiru od smeha usled kreativnosti RUSSa, i niko se ne naljuti kad im udju u kola ili ih zamole da ih voze do škole. Jer su i oni nekad bili russ-i. A noć medju 16. i 17. je za russ-e posebna noć, gde se celu noć pravi neka vrsta izložbe za paradu (i neki bi rekli da se pije celu noć). Žurka kreće oko 6 popodne, svaka škola ima po jednu prikolicu kamiona ili auta, i do 6 ujutro se pravi neka tema škole. Recimo, inženjeri prave neke inženjerske zezalice, elektroničari prave neke lajtšoue, zubari prave nešto ovako:

Evo i malo uživo russa i dobošara, atmosfera sa lica mesta

 

Malo je video bled i mutan, zamaglio se telefon u džepu izgleda. Usliko bi ja malo više i bolje russ-a, da nisam morao zubima da držim kišobran da se ne nakvasi aparat, jednom rukom da zumiram, podešavam aparat i uslikavam a drugom rukom da se držim za banderu da ne padnem u gužvu.

Daklem, svi su u gradu. Svako ko se nečim bavi i radi u gradu, ponosno to pokazuje u paradi. Plesni klubovi, moto klubovi, biciklistički klubovi, čak i ovi što teraju brodove i kajake po vodi, svi su deo tog-a (tog = voz) koji prolazi zatvorenim ulicama grada.

Neki su bukvalno proleteli paradom

Često se čovek u tudjini oseca strancom, da ne kažem skoro svaki dan. Al se ne sećam da sam se ikada igde osećao strancom više nego ovaj dan ovde. Tešim se kako se polako integrišem u društvo, recimo u dragstoru klimam glavom kao pravi norvežanin a eto pre neki dan sam zadremao u busu kao pravi „local“, i znam da ću naučiti jezik i naučiću pravila društva, i norveške zakone, i da spavam danju leti i da se budim noću kada jutro zimi sviće u 12 popodne, i naučiću da kada se osećam umorno istrčim uz i niz obližnju planinu da bi se odmorio (norveški recept, i kunu se i naši i njini da funckioniše fanstastično) ali mislim da nikada neću biti blizu te radosti i tog ponosa koje norvežani imaju na ovaj dan. U nekim zemljama je recimo sramota da se nosi tradicionalna odeća  tog naroda i narodnosti, već se na skupovima i dešavanjima uglavnom nosi neka kopija italijanske odeće i obuće i maše se torbicama okačenim na ukočenim laktovima, a ovde je danas najveća sramota bila izaći u kostim Bear Grilsa, što kaže moj kolega, u kabanici i kišnim pantalonama umesto u narodnoj nošnji. Da sam ikada nosio srpsku narodnu nošnju, i da sam je kojim slučajem imao danas, mislim da bih bio najponosniji norvežanin medju svim srbima. Ovako sam mogao samo, kao i ostali turisti, da se držim za banderu i slikam naokolo, i da se krišom radujem (kako to nijedan norvežanin neće nikada razumeti) kada provalim da još neko ne zna norveški, jer se tešim da nisam najgori Grils u gradu.

Još koja slika iz voza

Kada se malo gužva raščistila uslikao sam i jednu polu uspelu kružnu panoramu (mišem vuci sliku levo-desno da okrećeš pogled)

Evo još malo tradicionalnih narodnih nošnji za kraj

Dugačak post jel, puno slika? Pa dugo me nije bilo, moram da se iskupim obožavateljkama , slušaocima i slušalicama.

Počeo sam (tj počinjem od ponedeljka obećavam) da aktivno učim norveški i imam još par stvari koje želim/moram aktivnije da radim, pa ne zamerite ako postovi budu stizali jednom u „dve nedelje“, taman ću imati malo više vremena da posvetim kvalitetu istih. Znači malo redje, ali kvalitetnije.

Comments

comments

5 mišljenja na „17. Maj – dan ustavnosti

  1. Lepota bozija…ja mislim da bih se i ja radovao sa njima…a ako bi me pitali sto se radujem kad nisam njihov,ja bih im rek’o : „Mozda nisam vas,al’ vas volim k’o da ste moji“…mnogo volim to u ljudima kad znaju da odrzavaju duh i dobro raspolozenje… :DDD

    • Pa jeste, umeju da zive zivot punim plucima i svuda se osecaj to jedinstvo i spokoj „drustva“… Inace svaki dan se manje-vise zivi kao da je poseban i mislim da je ovde osnovni moto „zivot je previse kratak da bih ja o tome brinuo…“ Neke stvari se ovde drugacije rade, ne znam da li bi se mi (ja) slozili da je to bolji nacin, dosta stvari u drustvu ceo svet kritikuje, ali taj „drugaciji“ nacin na koji oni rade stvari ovde jednostavno funkcionise… E sad, treba uklopiti se, jer se neke stvari ovde od malena uce drugacije

  2. he he hi hi ho ho ha ha, jel moguce da niko nije primetio onu mali norvezanku koja nije u nosnji, na punokrvnoj panorami???!!!
    Veliki pozdrav iz suncanog Nisa za Bilju sa slike i Dalibora kog nema na slikama sa parade.

    • Pozdrav Vlado, ti stvarno mislis da neko zaista cita ovaj blog i okrece panorame? Osim tebe, Bilje i mene ponekad? :)
      Ma salim se, videli su al nece da taguju :)

  3. Odlicno odradjeno!!!
    Slike naročito!

    I ako sam te dobro razumeo u vezi naše narodne nošnje – slažem se. Norvežani se ponosi svojom narodnom nošnjom i to koliko primećujem vrlo je jednolična.

    Dok se mi Srbi možemo pohvaliti pravim bogatstvom u pogleda narodnog blaga i nošnji, iz svih srpskih zemalja. Divne krajiški jeleci i srpska trobojka, šumadijske šubare, beli vojvodjanski…
    Zašto se stidimo svoje tako divne i bogate tradicije?
    :(

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *




Pročitaš još nešto?


«
»