Vikend sa Francis

Subota, napolju sunce piči samo tako. Nema šanse da opet idem na Fløibanen, bio sam već dva puta za ova tri vikenda koliko sam u Bergenu, idem do parka/jezerceta da iskuliram malo, uslikam kog galeba i šta već boravi tamo. Oko mene klasičan parkovski kliše: klinci jure na sve strane, babe hrane parove, golubovi se drže za ruke…

A ja kao retko koji frisko oženjeni „momak“ na medenom mesecu – solo. Jbga tako se mora za dugoročne planove. Počinje malo da gnjavi samoća pa reko da pozovem čas dragu da vidim šta bavi, čime se radi, vadim telefon, palim skype i taman da odaberem

  • Ćao, izvini, mozes li da me uslikaš molim te?
  • Naravno. Škljoc
  • Wao, odlično je! Vidim da ti imaš taj veliki (fotoaparat) pa kontam sigurno umeš i da slikaš malo bolje nego ja.
    Ime je Francis btw.
  • Dalibor lično, milo mi je em drago.


  • Reko: Otkud ti u Bergenu?
  • Evo iz Oslo-ta turistički, pa tu kod druga – al me on ispalio izgleda pa eto blejim po gradu pa palim posle za Oslo nazad, a inače obitavam u Italiji. Ti vidim škljocaš naokolo, gde je lepo mesto da se uslikam ja još par puta, da ne bude 8h puta vozom uzalud?
  • Hm… Fløyan, tamo gore?
  • A kako se ide gore, peške čak do tamo?
  • Ma ne be (objašnjavam ja kao već ispraksiran žičarlija – local sto bi rekli), ideš žičarom do gore, kreneš ovom ulicom i videćeš ulaz, a i pitaš nekog usput.
  • A ti sta radiš sad, hoćeš možda samnom gore?
  • E jbga… Opet nemam dugačke gaće. Ma naravno, ajmo gore.

Napravili smo krug po parku ja se kao pufam da slikam ptice što žive u parku

Ovo je predsednik stanara, supervizor dobro veče

Usput sam probao da uslikam već vidjenu temu koju sam slikao ranije, hranjenje golubova

Naravno da mi ne uspeva, za trenutak propuštam ulet loptice u masu i poletanje golubova. Verovatno nisam dovoljno opušten kad slikam u društvu, nemam dovoljno strpljenja ili previše pričam pa propuštam scene sta li je. Ne zamerite što ću ponoviti sliku iz prethodnog posta, predivan je park a nisam uspeo lepo da ga ufotografišem ovaj put.

Stigli smo do žičare, kupujemo karte i šalter-lady utrapi Francis dve povratne karte umesto jedne, pa smo sada sa tri karte na putu ka gore. Ja sad kao već iskusan Bergenžanin objašnjavam gde je šta u gradu, gde smo bili i odakle smo došli i gde je koji deo grada (te 4 zgrade koje poznajem). Pijemo kafu i pričamo neobavezno o politici, o tenisu i dragog nam Djokoviću koji je baš otkinuo nekog danas/juče, o problemima u Italiji, Nigeriji I Srbiji, razlikama izmedju Norvežana i ostatka sveta. Uglavnom sat vremena prodjoše krajnje opušteno i prijatno, vreme je da Francis krene za voz. Menjamo facebookove, mailove i sličice, i dok sam zapisivao mail poče da me grize savest jer se setih da nisam zvao suprugu a ‘teo sam. Ali znam da je ona srećna kad sam ja srećan sa kim god to bilo i da neće da se naljuti, jer odrasli smo ljudi majku mu, grešnici, zamajemo se u društvu i zaboravimo.

Taman smo sišli dole, i ispade moša, voz ne kreće tačno u 15:00 nego tačno u 15:58. Pa reko da prošetamo tamo do luke, vidi se kao more/zaliv/ostrvo/šta god, imamo vremena.

Nažalost išli smo nekim industrijskim delom luke, uglavnom praznim tako da i nije bilo nečeg posebno interesantnog za slikanje, a i iskreno pričali smo dosta pa nisam uspevao baš da se koncentrišem na okolinu. Kontamo kako ovi sa terase tresu piksle direktno u more (mada me ne bi čudilo da piksle tresu u posebne kante za dunavski pepeo)

Malo klasičnih obojenih kuća po gradu.

Uglavnom se sada već opusteno zezamo, delimo interesovanje o dvorcima i dogovaramo se da se vidimo opet sledeći ili već neki vikend, pa ako bude lepo vreme da odemo do starog dvorca u Bergenu gde je pre boravio kralj norveške (pošto je Bergen ranije bio glavni grad Norveške jelte). A kako sam ja već bio u tom dvorcu, fotke iz te šetnje ce moći da se kliknu OVDE, al tek kad ih budem razvio i okačio, tamo za “dve nedelje” sto kažu Norvežani. “Dve nedelje” su mi isto rekli i kad su mi uvodili internet, pre mesec dana i još uvek ga nema. Enivejz…

Počelo je da se smrkava, a i polako je vreme za povratak

Nakon šetnje stigli na železničku, overili kartu na nekom fancy samouslužnom aparatu kome možeš da daš pare, pozdravljamo se i pričamo šta kada sledeći put i gde i kako onda. Taman da iskoristimo tu extra Fløibanen kartu što Francis ima. Opšte oduševljenje na obe strane sto smo se upoznali i lepo proveli dan zajedno, menjamo brojeve telefona. Voz kreće u 3:57 po mom atomskom satu.  Pozdrav Francis, i ne naginji se kroz prozor.

 

P.S. Dobio sam od Francis zajedničku fotku sa Fløiyana, klikni OVDE

 

Comments

comments

9 mišljenja na „Vikend sa Francis

  1. Post je,kao i obicno,super,ali me iz posta u post slike sve vise i vise odusevljavaju…posto si prosli put napomenuo da slobodno mogu da se obratim „per tu“,moram da te pitam,da li cesto posecujes skype,ako da, da se umrezimo,pa da nekada nekako uklopimo vreme za neki mali razgovor,posto,kao sto sam rekao pre,pitanja je mnogo,a vremena malo da bi smo kuckali…pa ako se neki razgovor razvije u dobru temu za post,mozda i da se izbaci…iako imam jos vremena,zelim da saznam vise i pre,da bih mogao da se pripremim za neizvesno u belom svetu, jer ko zna,ako faks propadne,a nadam se da nece,eto mene za 3-4 godine…toliko od mene za sad… 😀

    • Hvala na kritikama, drago mi je da ti se svidjaju slike.
      Secas se da smo prosli put pricali o strpljenju?
      Djole: „pitanja je mnogo,a vremena malo da bi smo kuckali…. eto mene za 3-4 godine“
      Pomislio bi neko da postajes nestrpljiv :)

      Nije ovde nista toliko neizvesno da trebas da se spremas 3-4 ili 8-9 godina unapred. Mesec dana pred put je sasvim dovoljno. I nemoj da razmisljas da ce faks da propadne, steci ces ogromno zivotno iskustvo na studijama kakvo ne mozes drugacije da steknes.

      Kad budes imao vremena, neki vikend kad nemas obaveza ili pak kad si na raspustu ti napisi neka pitanja koja te zanimaju i rado cu ti odgovoriti sta znam, ali racunaj da sam i ja ovde nepuna dva meseca, blage veze jos nemam o zemlji, ljudima, institucijama, zakonima, obicajima… To je i glavni razlog zasto ne pisem nista „konkretno“ niti delim savete naokolo, samo moja prva iskustva sa ovom zemljom, ili preciznije sa ovim gradom, ili jos preciznije sa ovih par ljudi koje srecem ovde. A to je toliko mali uzorak da ne moze covek ni predstavu da stekne kakvo je ovde u globalu.

      Cim budem imao neko oformljeno misljenje, bice postova i na ostale teme 😉

      • Hvala puno,poslusacu savet i nastaviti da posecujem sajt redovno,radi novih postova…i da,kao sto sam vec jednom negde spomenuo,ima ona stara – „Strpljen – spasen“ , tako da se ja time vodim, al’ sta da se radi, mlad, svestan situacije, radoznao, pa mi se bezi odavde sto je pre moguce…i i mislim da kad bi mi sad neko ponudio pos’o da bi odma dos’o…da ne mucim moje, ipak sam ja proveo,evo preksutra vec 17 godina, na njihov racun,a imam i volju i zelju za rad…ali o tom potom,ima vemena,pisacu u nekom sledecem postu, da sad ne bih mnogo dosadjivao…hvala… :)

  2. E,opet ja,ne bih da smaram,ali razmisljao sam,pa sam dosao na ideju da te pitam nesto… 😀
    Rek’o si da ti predlozimo ako se setimo neceg zanimljivog za post,pa evo,ja da se javim.
    Mislio sam da bi bilo super da objavis post o tome kako se zapravo snaci,tj. kakve su cene stanova,osnovnih namirnica,koliko se dobro moze ziveti sa jednom prosecnom platom,i ako je ikako moguce – da uporedis njihove gradove sa nasim.Npr. Beograd je otprilike kao Oslo – Skup za zivot,i tome slicno,e sad,mislio sam da ako imas dovoljno informacija uradis i poredjenje za gradove koji bi bili kao sto je kod nas Kragujevac,Nis,Novi Sad,i tako neki veci grad…
    Moze li tako nesto biti realizovano i koliko je to izvodljivo…
    Hvala 😀

    • Ma taman posla da smaras.
      Odlican predlog, dogovoreno. Imam vec dosta beleski na tu temu oko cena i kinte i plate i takvih stvari, bice do kraja marta post i na tu temu.
      Pozdrav

  3. Jbt, kroz ceo post sam bio ubedjen da je Francis zensko, i jos zaboravljas zeni da se javis, rek’o ovaj je najeb’o kad joj kaze „e sori, upoznao sam neku Francis, pa smo blejali ceo dan“ 😀

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *




Pročitaš još nešto?


«
»