Subota, napolju sunce piči samo tako. Nema šanse da opet idem na Fløibanen, bio sam već dva puta za ova tri vikenda koliko sam u Bergenu, idem do parka/jezerceta da iskuliram malo, uslikam kog galeba i šta već boravi tamo. Oko mene klasičan parkovski kliše: klinci jure na sve strane, babe hrane parove, golubovi se drže za ruke…
A ja kao retko koji frisko oženjeni “momak” na medenom mesecu – solo. Jbga tako se mora za dugoročne planove. Počinje malo da gnjavi samoća pa reko da pozovem čas dragu da vidim šta bavi, čime se radi, vadim telefon, palim skype i taman da odaberem
- Ćao, izvini, mozes li da me uslikaš molim te?
- Naravno. Škljoc
- Wao, odlično je! Vidim da ti imaš taj veliki (fotoaparat) pa kontam sigurno umeš i da slikaš malo bolje nego ja.
Ime je Francis btw. - Dalibor lično, milo mi je em drago.