London – kad sam bio mali gledo sam Šerloka Holmsa pred školu i pitao se ko be normalan može da živi u tom Londonu gde nose kišobran svaki put kad mrdnu iz kuće. Tamo bre kiša pada svaki božji dan.
Bergen – grad u kome kiša pada tri ipo puta više nego u Londonu. Pravo mesto za motoriste, sigurno ima ukupno dva motor-cikla uz toliku kišu

Kad pogledaš ovako zdravorazumski, nema ni logike da će neko tamo u tom prokislom Bergenu da vozi motor. Ali to što nešto nije logično me do sada nikad nije sprečavalo. Ko god je do sad pročitao više od dva teksta na B logu sigurno je primetio da se nekako sa najviše strašću pominju motori (i ponekad žene koje su igrom slučaja u uniformi). Ceo život sam osećao da sam bajker samo nisam imao motor. Tomos je bio ok neko vreme al moralo mnogo da se gura uz bolničko brdo. I eto, sedam godina od kad me je na sajmu motora prvi put zasvrbela ameriken expres koju zamalo da provučem i odvezem se kući, došao je i taj dan, što bi rekli nikad nije kasno.

Da bi vozio motor u Norvešku mora da znaš po koju sitnicu o saobraćaju. Dakle treba dozvola, da neko proveri dal ti to znaš da radiš. Što će reći da mora da se ide u školu, mora da se prođe obavezna obuka i mora da se polaže test. Reko dobro, vozim biciklo više od pola života, motor mu dodje isto to samo što nema zvonce. Čudo jedno kolko sam bio u krivu. Ne da nije isto nego nema ni veze, barem meni. Mislim vozio sam ja tomosa kad sam bio glavni frajer u naselju sever, al tomos imao tri konjske snage, ovi školski motori imaju i do sto konja. Došao sam u školu, imao jedan dvočas teorije na temu šta motociklista treba da pazi u saobraćaju, kako će obuka da izgleda, šta treba da se ima i to, i sledeći put mi dali kacigu, jaknu, rukavice, pantalone i čizme da obučem i rekli da podjem do garaže. I kaže učitelj, ovo je motor, jel znaš nešto o motoru? Ma jok reko. Gledao sam bar hiljadu i osamsto videa na jutjubu kako se vozi, svu teoriju motociklizma znam. On se nasmeja i kaže super onda, sedi pozadi mene i idemo u neku uličicu da vežbamo. Joj majko… kapiram ja da je on profesionalac, ali je škola odma pored autoputa i čim izadješ iz garaže odma voziš pun gas. Ja prvi put na pravom motoru. Jes da sam imao kez od uva do uva, ali i dalje pomešana osećanja, blago strašno voziti se u saobraćaju, malo mrdneš ruku i nekom dodirneš retrovizor. Kaže učitelj sedi miran i ne diraj duple komande. Pošto motor ima duple komande baš kao i auto za polaganje. Šalim se, nisu duple komande baš kao na autu ali ima duplu kočnicu gas i kvačilo pozadi, nešto ovako

I dodjomo na neki napušteni put daleko od civilizacije, na benzinsku pumpu i kaže profesor Aj sad ti sedi napred, ja ću pozadi i polako će da krenemo, stanemo, krenemo, stanemo, stanemo, STOJ BRE!! Dobro, vreme je iznenada isteklo, aj sad da nas odvezeš nazad u grad u garažu. Jooj… žmurio sam dok nismo smo stigli do garaže. I dade mi vežbe koje će da radimo

Te vezbe sa crteza se rade na poligonu a to se isto radi i na polaganju i mora da se zna u svako doba dana i noći. Tu je vežba uparkiravanja u garažu, odnosno manevrisanje pod kvačilom brzinom hoda, zatim precizno skretanje u krivinu, ono jednom smeš da pipneš volan i ne diraš ništa dok ne napraviš krug, zatim je tu vežba iznenadnog kočenja sa 50kmh (mada smo na kursu radili i sa 80), zatim je tu izbegavanja prepreka sa 50km/h i poslednje je kočenje u krivini. I na papiru je to prosto do bola. Ali u praksi, joj majko. Mi smo imali dvočase ili tročase gde vozimo autoputem nekih 15min do susednog mesta koje ima poligon, i tamo onda ja počnem sa vežbom sklanjanja čunjeva, a profesor ide iza mene i sve vreme priča kako nema veze i kako treba da se opustim i da gledam daleko ispred sebe. A to sa pogledom je fantastično iskustvo, svi kažu da mora da gledaš gde hoćeš da ideš, i kapiram ja teoriju toga savršeno, i to stvarno nije teško kad malo ukapiraš i kad se oslobodiš, ali je mene iskreno na obuci bilo dosta stra od motora pa sve gledam šta motor radi. A dok ja skupljam čunjeve moj profesor diže svoj motor na zadnji i prednji točak, da me motiviše. Inače obuka može i privatno da se radi, ali treba da te neko prati i da ima dozvolu u toj kategoriji više od pet godina, mora da položiš teoriju i da si još neki kurs odslušao i onda možeš gradom da voziš sa nekim privatno i da vežbaš tako. Moraš da imaš L znak, morate da imate vizuelnu i zvučnu komunikaciju i još koje pravilo. Dakle ne mož duzneš tablicu i da zapucaš u saobraćaj i da se nadaš najboljem. Ja nažalost nisam imao nikog to da mi pokaže a kako je prošlo više od deset godina kada sam zadnji put vozio u saobraćaju trebalo mi je malo vremena dok se podsetim pravila i povatam kako sve to ovde funkcioniše.

Recimo kad voziš auto, oćeš dideš levo ti okreneš volan na levo i to je to. Kad hoćeš motorom da ideš levo ti onda mora da da vizualizuješ gde ćeš tačno motorom da prodješ, isplaniraš liniju, proveriš da nema nešto na sred puta da ne klizne točak, ubaciš u pravu brzinu, pozicioniraš se na suprotnu stranu od krivine, sačekaš pravi trenutak skretanja, gurneš ručice u suprotnu stranu a sve vreme gledaš tamo negde na kraj krivine, i sve vreme blago daješ gas da bi motor imao težište na zadnji točak. Dakle ako oćeš levo ti onda gurneš ručice na desno. Saće ovi iskusni da mi se smeju kolki sam moto-amater, znam teoriju, counter steering, sve kapiram ali dok sam vežbao onu četvrtu vežbu izbegavanja prepreka muke sam imao da se dovoljno opustim i da muški gurnem ručice u suprotnom pravcu vozeći 50 na sat. Kapiram, i biciklo isto tako ide, probao sam, ali na biciklo ti gurneš ručice 3mm i skreneš, na motoru mora gurneš 5cm da bi se mrcina nagnula na stranu. A to sa pogledom što sam pričao, majko mila. Sve mi nekako bilo kontra. Dakle skrećeš tako što okrećeš ručice u suprotnom pravcu a sve vreme gledaš negde tamo izvan krivine i ni slučajno ispred sebe gde ti ide točak. A treba da ne nagaziš recimo ulje ili blato, ne smeš da gledaš ispred sebe jer padaš, ne smeš da kočiš naglo u krivini jer padaš, ne smeš da kočiš prednjom dok sporo skrećeš jer padaš, ne smeš da skrećeš ili kočiš preko mokrih poklopaca za šahte ili preko mokrih pešačkih prelaza (kako beše izgleda suv pešački prelaz pitam se pitam) jer šta, padaš. Ne smeš da ideš točkom preko prašine i blata u krivni jer padaš, mora da paziš na ulje i lišće u krivinama jer ako ga nagaziš rizikuješ da padneš. Kad ulaziš u krivinu ne smeš da gledaš ispred sebe ili negde drugde nego mora da gledaš u izlaz iz krivine jer nećeš da je smotaš dovoljno i šta onda, normalno da padaš, pogotovu ako si motordžija početnik kao ja. Kako sam ja razumeo ta predavanja i kurseve, šta god da uradiš pogrešno padaš. Recimo voziš auto i multitaskuješ normalno, zauzet si svim i svačim i malo recimo omašiš kočenje i čukneš ovog ispred. Izadjete, pozdravite si rodbinu i osiguranje ispljune nešto kinte i to je to. Identična situacija na motoru, u jednoj ruci kafa, u drugom telefon kojim pišeš poruke, laptop na suvozačevom sedištu a cigara se dimi pod kacigom, i malo omašiš brzinu i čukneš ovog ispred sebe. I ovom ispred tebe nije ništa.

A na predavanjima se priča o tim raznim situacijama, pozicioniranje na putu, koje su najčešće greške i statistike i nesreće i sl. Recimo najveći uzrok nesreća (u Norveškoj) je islizavanje iz krivine, i dešava se najviše bez učešća drugih učesnika u saobraćaju i dešava se kad je lepo vreme, najčešće vikendom. Zašto, pa sunčana nedelja je maleran dan, voziš četvrtkom i miran si. Ne nego jer ljudi ne vežbaju dovoljno i zaborave kako se vozi i kad bude lepo vreme (haha lepo vreme u Norveškoj) oni sednu na motor i urade nešto iz liste od gore te padnu. I imali smo jedan od obaveznih kurseva na poligonu, teorija, praksa, teorija, korekcije, obavezan kurs koji mora da se prodje a košta oko 500e, ali vredi svih para. Tu smo radili sve one vežbe i još po koje na stazi sa slike ispod, i mislim da sam ogromno početničko iskustvo stekao na tom poligonu. Košta para, ali stavi ti cenu na ono silno padanje gore, ja sam taj kurs uz osmeh platio i zahvalio se ljudima. Inače sat vremena vožnje u auto školi košta oko 900 kruna (100+ e), a za minimum minimuma je u mojoj školi bilo neophodno oko 19.000 kruna (2100+ e, cene su slične i za auto, samo auto ima malo drugačije kurseve, recimo imaju vožnju na ledu koja se vozi na ulju, i tu iskaču neke prepreke u vidu pešaka i još šta što) i to toliko košta ako znaš da voziš pa samo treba da odradiš te obavezne stvari da bi od naše dozvole dobacio do njiove. Ako misliš da se motor vozi isto ko i biciklo onda treba još malo.

Prvih par časova sam vozio sa učiteljem iza mene, on sedi iza i ima svoje komande i svoje retrovizore i imamo audio komunikaciju. I tako vozismo par dana, svaki put kad stignemo nazad on čovek prvo popije čašu šećera i kocku vode i kaže da će da me zove kad se opasulji da mi zakaže sledeću vožnju. I tako posle nekoliko puta mi dade mi ključ od drugog motora i reče “prošao si onaj kurs, od danas vozimo odvojeno, zajebi”. A ja ne mogu kacigu da navučem kolki mi kez na licu. Kaže vozi ispred mene a ja ću pokušati da te stignem, haha. I posle dve raskrsnice mi priča nešto u interfon, reko brate aj ponovi, on ponovi reko aj ponovi sad na engeskom, i on kaže “A be stani be negde, izgubio sam te na raskrsnici ne znam gde si otišao”. A gde reko da stanem sad, u trista raskrsnice smo upali, samo šleperi piče oko mene? Pa nadji negde mesto, će mi ispadneš iz dometa i kako ću te nadjem posle. I četres sekundi kasnije dubokim i ozbiljnim glasom kratko pita “Gde si, ne vidim te?!”. Mogu da mislim šta mu je kroz glavu prolazilo kada sam mu odgovorio “evo ispod mosta”. Samo sam čekao podpitanje “kaži mi da je motor suv”.

I tako vozimo i sve ide ok, menjam ja trake, skrećem vamo onamo, prolazim kružni tok, sve kao što bi radio kolima dok sam vozio ranije, i čujem kako neko gazi yamahu istu ko moju, dere se mašina iza, reko to neki lik što ima dozvolu sad našo da se qrči predamnom školarcem, i vidim mog učitelja kako preleće ispred mene, blokira točkove i uz uzdah, kroz zube mi kaže da stanem iza njega i radim isto što i on. I posle deset minuta kad smo ponovo progovorili počinje da mi objašnjava kako ne može samo tako da se promeni traka i kako mora da se poštuju i drugi učesnici u saobraćaju, kako se tako ne vozi ni na trkama i još dosta toga što ga nisam razumeo, al mi bilo glupo pa sam ćutao jer sam iskreno čekao da kaže da parkiram motor i produžim pešice. Razumem druže profesore!

A kako smo mi programeri pravili biznis solušn aplikaciju za najveću auto školu u Norveškoj, imali smo uvid u statistike i još koje detalje, recimo prosek za polaganje auta je oko šest meseci i prosečno košta od 25 do 35 hiljada kruna (3-4000 e). Prosek, ne koliko para treba onim koji već znaju da voze, pričamo o norvežanima koji su napunili 18 i polažu za dozvolu. A recimo kad učiš za vozača autobusa ili teških vozila, to obično finansira neka firma, vladina organizacija ili socijalno, vojska itd. Na tim kursevima (koji mogu da traju i po godinu i više dana, zavisi od kategorije i dozvole i mogu da koštaju od 15+ hiljada evra) postoji pravilo da ne smeš više od (lupam) par procenata da budeš odsutan. Znači dodješ na čas, zapljuneš se u svesku (ili naš fency system na ajped) da si prisutan, i ako izadjes u wc i zadržiš se tamo 45 minuta, profesor mora da ti upiše tačno u minut kada si izašao i koliko si bio odsutan i neće da ti potpiše index dok sledeće nedelje na istom kursu ne budeš bio prisutan u to vreme koje si izostao, odnosno dok ne nadoknadiš tačno taj deo predavanja koje si propustio. I posle ako zæbeš nešto u saobraćaju ne možeš da kažeš da nisi čuo to na predavanju, jer svaki korak i svako predavanje koje odslušaš se pošalje u centralni državni sistem, ko je bio učitelj, da li si savladao gradivo, da li si bio prisutan i slično. Recimo imaš korake kao što su – kontrola vozila, kružni tokovi, saradnja sa drugima u saobraćaju, pozicioniranje, autoput, vožnja u naselju i na otvorenom, vožnja na ledu (ovo nema za motor), duga vožnja, noćna vožnja i još petnaestak stavki. Inače noćna vožnja može da se odradi samo tokom sezone valjda od oktobra do aprila pošto tada ima dovoljno mraka. Ja sam recimo položio juna i dozvola mi važi do februara, da bi je produžio moram da idem na kurs noćne vožnje, iako sam završio sve ispite sa odličnim uspehom. A jedan kurs koji smo imali traje tri ipo sata sa 15min pauze. Takozvana duga vožnja, tu smo obišli pola norveške. Ruka boli od gasa kao iz apstinentskih studentskih dana. I to je stvarno odlična stvar, voziš četri sata sa profesionalcem koji te sve vreme savetuje šta i kako. Svakodnevno se sećam njegovih saveta jer smo na kursevima i vožnjama prošli brdo situacija. Jeste da dozvola košta ali ja iskreno mislim da se dobije fantastično obrazovanje i iskustvo, barem za motor, a sve to u visini jedne prosečne plate.

Pošto dozvola košta toliko koliko košta, logično je da i kazne koštaju proporcionalno. Oduzimanje prednosti autu ili pešaku je 6000kr (800e) plus tačkice, prelazak na crveno slično, ulazak u pogrešnu traku (nepoštovanje znakova) isto 6000kr plus tačkice, 1500kr (200e) ako voziš 60 gde je ograničenje 50 i sl. Ako pešak prilazi pešačkom prelazu saobraćaj momentalno staje u potpunosti, ne moraš da si ti izašao na pešački, u većini slučajeva je dovoljno da ideš prema pešačkom i staju bre ljudi. Uglavnom. U suprotnom je to oduzimanje prednosti, 6000kr i tri/šest tačkice. Prskanje pešaka košta 6000 kruna (800e) baš bilo u novinama onomad http://www.nrk.no/hordaland/dette-kan-du-fa-bot-for-1.11285442 . A inače mi stranci dobijamo “osetljive” dozvole na prve dve godine, gde se pomenute tačkice računaju duplo. Recimo ako presečeš pešaka (koji još nije izašao na pešački) platiš 6000 kruna (800e) i dobiješ tri bambija. Kako ti je dozvola osetljiva tri bambija ti važe kao šest, a treba ti osam da izgubiš dozvolu. Što će reći ako dobiješ još jednu do osam ostaješ bez dozvole. Nisam istraživao šta dalje bude al verovatno neka zabrana i moraš da polažeš ponovo. A imaju i gomilu pravila kada ti uzmu prosek primanja i ako zaradjuješ malo više onda plaćaš procenat od plate, tipa mesec ili dva plate. Tako da, ljudi se najblaže rečeno ponašaju u saobraćaju, ne pretiču gotovo nikada ako je jedna traka, ne isecaju jedni druge, kad ti se sretne pogled sa nekom vozačicom ona se nasmeši, kolege motordžije se jave. Osim na autoputu gde ja idem do posla, tamo voze i po 110 i pretiču samo tako, dal vole da budu malo brži od motora šta li je. Mada kažu ovi što polažu za kola da kad voze recimo 52, instruktor ih zamoli da se drže ograničenja od 50. Mene je moj profesor motora tukao po prstima kada sam vozio 3km ispod ograničena, kaže da motorom mora da držiš ritam da ti se ne uvlače ovi od pozadi. Limit za alkohol je 0.2 promila i preko idu kazne, a ako imaš preko 1.2 promila alkohola ide zatvor i neka zabrana, a kombinacija droga i veći alkohol mogu da trajno oduzmu dozvolu. Slično je i za droge i lekove koji utiču na koncentraciju (sirup za kašalj recimo). A znam i ljude koji nisu odavde ali su vozili malo brže i platili 9000 (~1200e) kruna kaznu kad ih je policajac sustigao u susednom selu i blago nervozno pitao zašto toliko brzo voze.

A dobar mi je profesor motorciklizma, on kaže da je sasvim normalno da ljudi tako naprave neku grešku dok voze, da recimo udju u pogrešan smer, da ne propuste pešaka, da iseče autobus na kružnom toku, da iseče nekog dok menja traku, prodje kroz crveno, zaboravi žmigavac, pogrešno se prestroji za kružni tok, ne vidi znakove za obavezan pravac, da mu motor padne u jarak pored puta, da pokupi sve čunjeve, pet puta uzastopce, da mu blokira ABS, da zaboravi da izvadi ključ pa da se troši aukumulator, da uključi sirenu mesto žmigavca. I na vežbama a i na polaganju te uvek pitaju par praktičnih stvari o motoru, kako se kontrolišu recimo kočnice, ili amortizacija i zašto je to bitno da prekontrolišeš. I onda te zamole da prekontrolišeš motor pred svaku vožnju, migavce, svetla, gume, dal ne curi ulje. I to me je profesor svaki dan zamolio da uradim, i to me je isto cenzor na polaganju zamolio. Ne da bi video dal znam jer si on otišao da proveri svoj motor, samo me eto zamolio. I to mislim da je fantastična navika koju ne bi naučio da nisam išao u školu, jer sam par puta primetio da mi ne rade svetla pa sam mogao da opravim pred put. Što kažu, drugarski savet. A na vožnji i na polaganju imaš komunikaciju blutut sa cenzorom i učiteljem. I to radi ok, dok ne počne da se vozi malo brže. I onda mi on kaže na nekom norveškom dijalektu nešto a ja brate ne znam dal je to naredba, komentar, ime mesta ili ostrva, neam pojma.. nadam se da će da naiđe znak ispred i da ponovim ime mesta. I tačno vidiš ljudi istrenirani učitelji, profesionalci, posle dubokog uzdaha i par vežbi kontrole besa iz joginog udžebnika mi polaaaaaako ponove reč po reč šta treba da radim, i kako treba da se okrenem pošto je trebalo da skrenem 500 metara ranije.

A pismeni test teorije se polaže u državnoj polagaonici koja se bavi svim pitanjima vezanim za dozvole i saobraćajne i tablice i slično. Ima jedna učionica gde ima 20 kompjutera na kojima se polaže teoretski test i gde sede omadinci koji se tresu od straha. A dok čekaš treba da se slikaš na automat, mož da se namestiš koliko puta oćeš dok ne namestiš frizuru i da odabereš sliku i ostaviš sve stvari i elektronske uredjaje u ormarić. A bila neka fina snajka na ulazu, pa me sve pretresa stidljivo pa sve nešto nije sigurna pa me pretresa još malo. Ja naviko već, tako me redovno i žene na aerodromima (žene koje nose uniforme, jelte) pretresavaju po nekoliko puta i traže mi broj telefona. Oduvek sam malo bio sumnjiv šta li je. A pitao sam tri auto škole da li  može na engleskom da se polaže, i svi su rekli da može. I naravno na svim kursevima i polaganjima i vežbama niko ne priča na engleskom, tako da sam zbog motora morao i norveški da naučim. Al snajka na recepciji pita dal mi treba prevodioc, reko može, oću, i dade mi snajka rečnik od 5 kile i ja sedoh za komp te počeh da rešavam testove. Neki udjoše i izadjoše posle 5min a jedan reče YES i ustade i ode.  A svi živi se tresu i drhću, jedan dečko ispred stoji i sve ufće i dahće nešto držeći mamu za ruku. Ja kad sam imao 18 godina sam bio najači u selo i bolelo me uvo za sve a kamoli za neki tamo test polaganja. I u jednom trenutku pridje mi ova japanka što nadgleda i traži mi ličnu kartu. Pa reko nije kod mene, u ormarić mi je. Ajd onda izadji na kratko da nam pokažeš još jednom, a kad si već ustao ajd udji u ovu sobu za pretrese. Posle mi kao objašnjava da se sistem zaglupio. A seo sam pored prozora i piči mi sunce u oči, otopljava me. I posle 10minuta već malo žmirkam i ulazi neka gospoja što jede slatkiše i radnim danima, dolazi do mog stola i gleda me u oči uz osmeh, a reko neće valjda i ova da me pipka. Gospodja namignu i spusti zavese. Idi begaj reko, evo završio sam, kliknem na finiš i kaže kompjuter da sam položio sa 38 od 40 poena. I dok sedim u autobusu posle stiže mi sms iz tog centra, čestitaju i kažu ako sam slučajno u prolazu da svratim opet, pošto ima jedna koleginica koja baš danas nije radila na odeljenju za pretres.

Polaganje vožnje traje 1.5h, rade se sve one vežbe po dva puta. I sve je to ok dok ti ne daju motor u ruke i sklone se sa poligona. I stave kacige. Čak i ovi sto gledaju kroz prozor stave kacige. Ja sam sve vežbe uradio dobro barem jednom od dva pokušaja, a posle ide vožnja kroz grad i van grada i kroz naselja i sve okolo. I normalno i tu sam mašio skretanja i navigaciju i izlaz sa kružnog toka, ali to nije strašno toliko ako je sve uradjeno po pravilima. Dakle ako ti kaže vozi levo a ti odvoziš desno nije nikakav minus, pod uslovom da si dao desni migavac, prestrojio si se ka desno i sve odradio po propisu, samo eto omašio pravac. Bože moj, omašićeš pravac još koji put u životu i samo te zamole da se okreneš i da idemo tamo gde treba. Bitno je da vide koliko si siguran u saobraćaju i koliko ti ide medjusobna saradnja sa ostalim učesnicima. Dosta je veliki je naglasak na saradnji sa drugim vozacima, recimo kad su uski putevi trebalo bi da staneš sa strane, da propustiš nekog ko dugo čeka da se uključi i napravila se kolona iza njega, ne smeš da usporavaš saobraćaj iza tebe nego treba da “tečeš” sa saobraćajem i sl. I oće bre ljudi to da rade, kad se napravi kolona oće ljudi da stanu na sred kružnog i da te puste kolko da se malo suprotna traka rastereti, jer je verovanto i njega neko pustio na raskrsnicu ranije. I na kraju vožnje u kancelariji obavezno pita cenzor šta mislim o svojoj vožnji. Pored toga što misliš sve najbolje treba da kažeš gde si greške pravio, tako vidi da li si uopšte bio svestan dok si vozio ili si samo eto tako išao. Posle petnaest minuta mog nabrajanja mislio sam da će da se predomisli, ali mi stegne ruku fini čikica i reče Gratulerer!

Dobijem papir sa kojim mogu da vozim i dve nedelje kasnije dobijem i dozvolu poštom, evo ovako izgleda norveška dozvola (morao sam malo da zamutim deo sa ličnim podacima)

I onda smo otišli na oglase i kupili jedan motor za početak. Vozilo sam osigurao tako što sam popunio jednu formu online i dobio mail sa potvrdom, osiguranje platio za mesec/dva online, a prenos vozila smo odradili tako što je prethodni vlasnik poslao jedan papir na neku adresu a meni stigo mail da cu dobiti saobraćajnu na moje ime dve do tri nedelje nakon što platim 1500 kruna (200e). Ali nisam mogao da čekam tri nedelje pa sam pritiskao kao Java update i posle 3 dana su mi poslali na email privremenu saobraćajnu koju mogu da pokažem milicajcu dok čekam pravu. Na email, dobio sam jedan pdf dokument sa kojim mogu da vozim novokupljeno vozilo. Bez da idem na šalter i bez čekam nešto negde, dobio sam saobraćajnu dozvolu sa kojom smem da vozim motor, poslali mi na električnu poštu i rekli vozi miško. Na email mi stigla saobraćajna, ne znam dal sam spomenuo.

A evo i motorčića

Al ne našeg motorčića, jednog dana biće i taj model. To je inače motor lično i personalno ni manje ni više nego Bonda, Džejmsa Bonda iz Slovenije, čovek koji je preskakao vagone kao Bred Pit u onom filmu da bi supruzi doneo lek iz drugog vagona i  njegovi su poduhvati naširoko opevavani u raznim svetskim novinama, bilo i na fejbuk. Mi za početak gledamo nešto lakše

Al nije ni taj, ovo su inače neki od svetskih putnika koje je put naneo kroz Bergen Norvešku i koji su eto imali vremena i prilike da svrate na čašicu razgovora. Inače ko god motorom prolazi kroz Bergen je više nego dobrodošao da se javi, možda imamo koji savet oko norveške i cena i slično, samo neka cimne na vreme da ne isplaniramo baš u tom periodu.

A evo i zvezde večeri očekivane i sanjane minimum sedam godina, crvena jamaha (od milošte zvana Boban).
Crvena jer je to najbrža boja

Follow