Još 30min do uobičajene pauze za ručak. Pravim neke klase i metode, i sve delujem kao srećan programer al počinje polako da hvata kriza i blaga panika… Već mi je dosta Bergena, nemam više snage da podnesem grad… Sreda je, razmišljam se da tražim od šefa slobodne dane ili godišnji, da odem na bolovanje ili da stvarno odem do lekara, nemam pojma šta mi je. Nešto mi nedostaje i osećam se katastrofa…

Sedim tako i pričam nešto bezveze sa kolegama i odjednom sijalica – ZNAM koj mi je!! Prošlo je deset dana a ja nisam bio na Fløyen. Budim se, gledam na sat – nedelja ujutro. Gledam prognozu i live kameru na vrhu – sneg na planini, odlično nisam bio gore po pravom snegu. A najaviše povremeno čak i sunce. Al ovaj put rešim da ne idem gore i da odmah sidjem nazad ko devojčica nego da zadjem malo da vidim šta ima tamo na planini. Pogledam lepo na planu i programu u turističkim vodičima, ima vazdan staza i puteva gore, može dosta da se šeta. Informišem se dobro pred polazak, da ne budem tamo zbunjen u nekom trenutku. Cilj je, kako kažu, odličan vidik za par fotki. Planirana ruta je negde ovaka

30min pešice u jednom pravcu kaže google, to je 1h, malo fotkam malo posedim i eto par sati zanimacije. Fatam aparat i dugačke gaće i pravac žičara. Gore sneg kao što je i obećano.

Krećem laganu šetnju ka jezeru koje je usput, nema da omašim a ako zatreba imam google mape i kompas na telefonu i samo pratim linije. Usput slikam par klišea zimske tematike

Stižem do jezera kad već polako izvire najavljeno sunce

Ene i jezera

Znam da je jezero ne zato što sam pogledao na mapama koje ne rade jer telefon ne fata prijem da bi google mape radile, ili pak zato što je ravno već zato kao pravi izviđač-amater osmatram okolinu i pratim tragove

A celim putem primećujem jednu interesantnu stvar, koji bi odmah primetio svako ko dođe iz Vojvodine

Tačno tako, uzbrdica. Nekako napredujem polako i stižem do prvog odmarališta odakle se vidi grad

Produžavam dalje, kažu mape da je cilj tu iza ćoška, izvirem iza krivine i već vidim destinaciju i pointer sa mape i radujem se vidikovcu i odličnim fotkama odatle.

Hm… Nije baš po planu, na mapama je izgledalo dosta drugačije i ništa nije pisalo o planinarenju. Kanda da će vidikovac da izvine ovaj put. Zavirim malo iza ćoška i imam šta da vidim

Ladno kafana u sred šume. BRUSHYTTEN na norveškom znači “Kod Rajka”. Norvežani su inače organizovani samo tako. Pošto je ovo lokalna staza za rekreaciju, uglavnom za laku i polu-tešku kategoriju, staze su uredno obeležene, klupice su često postavljene, na jezercima ima kolibica sa mestima za roštiljanje, a eto imaju i kafanu. Super reko, sigurno imaju nešto toplo, baš bi mi prijala topla čokolada ili barem čaj da se opravim malo. Upadam unutra i nailazim na tipično norveško osveženje

O da, inače klinci odlepe čim uđu unutra, odmah se nalepe na frižider sa sladoledima i ne mrdaju. Unutra pećka na loženje, šalter na kome se prodaju prazne palačinke (nešto našim galetama) koje uzmeš i odeš na drugi stočić koji je tamo u ćošku i namažeš šta želiš od nekoliko vrsti džemova i kremova. Na istom stolu možeš da uzneš i natočiš kafu koju posle uredno prijaviš i platiš na šanku. Odlučujem se da žrtvujem 20 kruna (~300 din) za toplu čokoladu i parkiram se za astal. Unutra fino, pola tuceta ljudi sedi i kulira na toplo. Kako sam ušao poče mećava napolju i u kolibi se stvori barem još 40ak osoba. Teo sam da slikam guzvu al kondenzacija i tehnika ne idu baš zajedno tako da ništa od slikanja. Posedeo sam jedno pola sata dok je prošla mećava i dok mi se zgrejao aparat i Canon i krenuo nazad. Čoporativno idemo nazad

Iskusni Norvežani imaju plan i taktiku za brzo silaženje nizbrdo

Pa reko da probam i ja, ne deluje teško

Čujem neko viče zamnom, dernja se nešto što ne razumem. Budim se i brzo se pravim da namerno ležim i slikam nebo i granje iz čudnog ugla.

Ustajem i sa facom deteta koje se upiškilo pravim se da je sve ok i nastavljam dalje.

Slikam autoportret u snegu i moju omiljenu temu u Bergenu, sunce

Vraćam se u bazu i krećem polako nazad kući da klopam nešto, danas je na meniju krompir i pečeno pile. Celo pile od 800g u marinadi, polu pečeno košta 300din, za ovdašnje cene džaba. Neko je sumnjao da ženske ovde idu u suknjama.

Put ka kući već poznat

A pošto sam već spomenuo piletinu, reko da ne gubim vreme i idem cik-cak, da krenem lepo prečicom do kuće

Inače sam do sada otvorio račun u banci i desilo se pola plate, tako da se trošilo malo šire ovih dana pa je pao glanc nov krevet i još neke zezancije, biće tekstova sa detaljima uskoro.

Follow