Kao što sam i rekao tamo pre “dve nedelje” u februaru, konačno je svetlost monitora ugledalo nekoliko slika i po koji reč o bergenškom dvorcu.

Inače je veoma interesantno kako se ovde “turistički” potenciraju neke stvari u gradu. Recimo ovaj dvorac, brat bratu NIŠTA naspram Niške tvrđave a da ne pominjem Petrovaradin i onu manju kako se beše zove, na Kalemegdanu. Ali ljudi žive od turizma i ovo je BRE DVORAC! Slična je priča o bergenškoj pijaci, jedan šator gde bi mogo da smestiš max 30 zvanica, bio sam na svadbama koje su u proseku 5-10 puta veće od bergenške BRE RIBLJE PIJACE (fiš market). Sećam se kad sam bio klinac i kada je u Boru otvoren prvi “buvljak” tamo iza Metalurga, gde su Buragi i Rumuni donosili delove za Ladu, ta pijaca je bila brat bratu 10 puta veća od “čuvenog” BRE fiš marketa. A na ribljoj pijaci prodaje se, zamislite, riba… Slično i za ove kuće sa razglednica, jesu matore kuće i čudo veliko, al se ljudi toliko ponose njima ovde pa izgledaju toliko lepe i bitne.

Iliti, ljudi cene i veličaju SVE što imaju, a biće i o Brygenu (ovim kućama) detaljnije nekom prilikom, ali sada smo se okupili ovde zbog dvorca.

Čim sam ušao istog trenutka sam bio unutra i prvo što sam video su neki huligani u maskirnom kako uništavaju neke slike i tuku se međusobno. Verovatno mrze sve što je moderno i priznaju  samo freske kao umetnička dela.

Reko da im uletim i podelim po jedan rekurzivni maigeri, al da se ne zameram odma sa lokalnim bandama jer sam ionako na njihovoj teritoriji, bolje da si ćutim i slikam naokolo za početak.

A ovaj gore garant ima zadatak da čuva ogradu, da neko ne preskače zid i ne bega po pojačanje. Građevine u dvorcu datiraju još iz 1240 godine, daleko pre nego što je prvi Srbin kročio na tle Norveške. Ovo je takođe “popularna” kula Rosenkrantz.

A ovo najlevlje sa prve slike je BRE Haakon-ova hala.

Ovo sa zelenim krovom. Sagrađena između 1217 i 1263 godine i bila je najveća građevina u dvorcu, tada glavnog grada Norveške, dragog nam Bergena. Jednom su je švabe oštetili kada im slučajno eksplodirao brod sa 120 tona eksploziva koji je bio parkiran ispred, al pošto je sve gradjeno od debelog kamena jedino je krov izgoreo. Još nekoliko puta gorena i restaurirana sada se povremeno koristi za uglavnom horske koncerte, bankete i neke tako svetkovine.Produžavam dalje i prolazim kroz neki dvorski park i dolazim do nekih šahovskih figura

Nailazim na mapu i odlučno odlučujem da se penjem na vrh uzvišenja u krugu dvorca. Taj deo vidim iz ulice i sve me svrbi da se popnem kolko da eto

Na slici iynad se vidi još neki dejči vrtić sa nekim terenima, a usput ka vrhu, normalno igralište, da deca trče za lopom, da im ne dosadi slobodno vreme pa da počnu da skačaju sa tvrđave.

Inače deca kojima dosadi slobodno vreme pa se odaju porocima i drozi ne bivaju izolovani od društva već integrisani u društvo kroz razne socijalne programe. Registrovani narkomani dobiju recimo posao da prodaju časopise i magazine na ulici i normalni su stanovnici grada čikaga, samo eto imaju bolest zavisnosti slično kao i pušači, adrenalin-džankiji itd. Od tog posla prodavanja časopisa i magazina oni dnevno zarade dovoljno novca za nesrećne poroke za taj dan i imaju medicinski i ostali program lečenja od bolesti zavisnosti. I ljudi na ulici se ne groze zavisnika od droge, jer su i to ljudi, nažalost uglavnom mladi koji možda nisu imali sreće pa su naleteli na djavolju rabotu i sada su tu gde jesu, ne pomaže im ništa ako ih neko osuđuje. Jer svi znaju da neko od tih mladih ljudi je nečiji sin/brat/otac i slično, a svako ko je poznavao i poznaje nekog ko je poklekao porocima zna koliko je to Z. Nažalost nekoliko mojih dobrih prijatelja je u toj priči, neki ljudi koje poznajem su i život dali porocima ali su neki skroz izašli iz te priče, i veoma mi je milo em drago kad vidim da se konkretno radi da se pomogne ljudima kojima je život krenuo nizbrdo. I generalno građanstvo deluje edukovano i ne izbegava narkomane na ulici već eto kupi magazin od njih koliko da im malo pomogne i olakša nesreću koja ih prati. A i oni su veoma ljubazni i fini, i “pošteno rade svoj posao”, ne spopadaju ljude na ulici, ne kradu (valjda) ako ne moraju jer imaju posao koji im donosi dovoljno za to što im treba. O konceptu “čoveka koji pošteno radi svoj posao” pisaću u nekoliko postova, jer mi je to zapalo za oko kao jedna od, po meni, fundamentalnih osnova ovdašnjeg društva ovakvog kakvo jeste, i dosta stvari ovde proizilazi od toga što neki “čovek pošteno radi svoj posao”.

LM, idem dalje ka vrhu brda

Stižem do najvišeg odeljenja gde je podignut spomenik nekom Fare-u koji nije voleo fudbal

i hvatam nešto savremenog oružja

Pravim jednu punokvrnu panoramu (mišem vuci sliku levo-desno da okrećeš pogled)

Hvatam još par krovova i palim kući na krompir i ribu kupljenu na BRE ribljoj pijaci, dosta je za danas.

Follow