Čitajući ovaj moj B log, dolaze ljudi do logičnog zaključka da se ja razumem u sve i svašta što se Norveške tiče, te logično misle da mogu i da im pomognem oko svega pa i smeštaja i vezanih tematika. Pa reko dopišem moje iskustvo, možda nekom bude korisno ili interesantno
Iza sedam planina iza sedam gora pored jednog mora bio jednom jedan polu čovek – polu programer, izašao na verandu i rekao:
“Čoveče, gde ja živim…”
Ene, prodje i godinu dana od kad B log postoji (i tri meseca dok ja napišem tekst o tome), i bogami, beše to isksustvo i period za pamćenje. Svašta se izdogadjalo u ovih godinu dana, ne znam ni odakle da počnem… Odlazak iz domovine je definitivno jedna od najtežih odluka koje sam doneo do sada. Najčešće pitanje koje mi postave ljudi je “Kako je tamo?”
Stojimo na doku, četkamo da dodje brod i da nas odvede kroz finalnu destinaciju ove turneje, kroz Aurlandsfjord i Nærøyfjord najuže rukave jednog od najdužih, najlepših, najužih fjordova u Evropi, sa uzinom i do 250 metara, dubinom do 500m te dužinom od oko 17km i ostalim brojkama koje nikog ne zanimaju. Taj Nærøyfjord fjord je uključen i u UNESCO’s World Heritage List. To mu dodje neka posebna titula ili medalja.
Brod na vidiku…
Zbunjujuć naslov a, niko ne prati brojeve? Nebitno, jerbo ovo se dešava sjutradan u odnosu na jučerdan. Juče posle večere posedemo malo sa osobljem, popili tu koje piće i zezali se nonšarlantno, ja programirao nešto malo i prebacivo slike na laptopu od 50000 evara (i ostao bez istih slika jelte), raspitivali se gde didemo sjutra pred ručak pošto nam brod za na dalje stiza tek oko 3 popodne. Kažu ima fantastičan vidikovac tu gore na vr brda, al organizovani busovi idu tek na leto u sezoni, pa jedino didemo pešaka do gore. Ubrzo se svo troje zagrejani povlačimo u odaje, svi uzbudjeni (ja onako vidno i primetno uzbudjen) od silnih utisaka.
Kao što rekoh prošli put, sledeća stanica je seoce Flåm na ušću pruge u Aurlandsfjord fjord. Izlazimo iz voza bez da se naginjemo kroz prozor, probijamo se kroz drugu polovinu japana koji, kao i mi, čekaju brod za nastavak putešestvija.
Evo bliži se godina kako živim u Bergenu, a kao da je prekjuče bilo kada sam objavio prvi post na B logu. Pisalo se od tada o svemu i svačemu, pentranje po okolnim planinama, norveški praznici, doživljaji i vatanje u autobusu… Svašta po nešto. Ali sve je to zaebancija u odnosu na ovo putešestvije kroz prirodu Norveške.
Redovno, kad god se nameračim da spremam neki opasan post na blogu, prosto me zaseni tema i ostanem bez teme za pisanje u medjuvremenu… Tako recimo sad spremam neverovatno iskustvo koje smo daraga maja i ja iskusili maja kada smo išli na čuveno “Norway in a nutshell ®” putešestvije kroz norveške fjordove i neverovatnu prirodu. Pa sad oćem nešto da napišem na blog dok taj post ne bude spreman, ali blage veze neznam šta konkretno… Pa evo tako nešto malo kolko dispraznim disk
Da ne počnem i ovaj post sa “Svi živi pričaju da…”, da malo presečem te kažem:
“Sa kim god da sam komunicirao, svako je verbalno izrazio mišljenje da” je pentranje po planinama ovde fantastično iskustvo. Nije da smo nešto posebno radoznali ali “kad si u Rimu…”. Nabedim tako još jednog od dodjoša da probamo. Ja doduše jesam programer, ali sam takodje i rodjeni brdjanin, imam iza sebe godine hodanja do škole, svaki dan po tamo i amo… Po surovim vremenskim uslovima! Po 45 minuta, uzbrdo! U oba pravca!
Davnog aprila 2012 godine, pre 0.25 godina kad sam bio mladjan momak ja, krenemo ti tako moj kolega saborac i ja u redovnu patrolu da osmotrimo teritoriju. Mesto sastanka je službena tajna, odmah tu do riblje pijace. A udarila neka suša, sija sunce već tri dana – kamile padaju u nesves. Kažem ja tako komradu mom – Jesil čuo derane štogod, šta divani lokalno stanovništvo, oćel biti nekih dešavanja po gradu, da osmotrimo neke heppeninge il nedaj bože nemoralnu golotinju na plaži? Ma jok kaže, ništa ne javljaju iz obaveštajnog, al ajmo tu niz kej standardnom maršutom pa ćemo proceniti situaciju usput.
Follow