Jedna od prvih stvari koje čovek čuje o Norveškoj je da sve košta nenormalno mnogo. Sad je izgleda na meni da iz prve ruke to demantujem ili potvrdim. Svi me pitaju jel to stvarno tako sve skupo ili nije. Eto, konačno mislim da mogu da kažem da je po mom mišljenu to sve u potpunosti…
Još 30min do uobičajene pauze za ručak. Pravim neke klase i metode, i sve delujem kao srećan programer al počinje polako da hvata kriza i blaga panika… Već mi je dosta Bergena, nemam više snage da podnesem grad… Sreda je, razmišljam se da tražim od šefa slobodne dane ili godišnji, da odem na bolovanje ili da stvarno odem do lekara, nemam pojma šta mi je. Nešto mi nedostaje i osećam se katastrofa…
Kako se ispostavilo da niko živ ne čita ovaj B Log zbog mene već samo i isključivo zbog Norveške i Norvežanki, reko da učinim malo svoj četvorici čitalaca (da da, google kaže da je još jedan član pristupio malom ali ekskluzivnom klubu čitaolaca) pa da pišem malo i o Norveškoj.
Pošto svi kukaju za nekakvim “činjenicama” a ne za onim što ja mislim (isti to zovu lupetanje) da probam malo da stavim koje činjenice u textu. Činjenice preuzete sa wikipedie.
Oprez, tekstu sadrži relevantne podatke i ako se ne čita oprezno može nešto da se nauči!
Dakle, luka
Dok je u Srbiji zima zimila sa -17°C pa sve do -27°C u pojedinim gradovima, ovde je temperatura u jednom trenutku otišla do ironičnih -7°C (dnevni prosek taj dan 1. Februar je bio -3°C). Za razliku od kiše, u gradu sneg veoma retko pada. Kažu da to ima veze sa elektricitetom koji nastaje u vodi, fenomen poznat kao Golfska struja. Koga zanima detaljnije o temperaturi može proučiti mesečni prosek ovde ili dnevni prosek ovde. Za ovih mesec i nešto koliko sam ovde sneg je u gradu pao jednom ako se dobro sećam, pa eto prilike za šetnju po snežnom Bergenu.
Subota, napolju sunce piči samo tako. Nema šanse da opet idem na Fløibanen, bio sam već dva puta za ova tri vikenda koliko sam u Bergenu, idem do parka/jezerceta da iskuliram malo, uslikam kog galeba i šta već boravi tamo. Oko mene klasičan parkovski kliše: klinci jure na sve strane, babe hrane parove, golubovi se drže za ruke…
A ja kao retko koji frisko oženjeni “momak” na medenom mesecu – solo. Jbga tako se mora za dugoročne planove. Počinje malo da gnjavi samoća pa reko da pozovem čas dragu da vidim šta bavi, čime se radi, vadim telefon, palim skype i taman da odaberem
Od kada je B Log počeo sa radom dobijam bukvalno stotine mailova nedeljno. Jedan mail se izdvojio i zapao mi za inbox, ne samo da ne nudi vijagru upola cene već i govori o tome kako smo si svi “naši” i kako je svet zaista mali, pa reko da podelim pismo sa javnošću uz saglasnost autora naravno.
Da ne spominjem imena, potpisnik pisma je Jovan Jovanović.
Pre svega hvala svima na čitanju prethodnih postova!
B Log je postigao neočeivanu čitanost i uspeh uopšte pa se izvinjavam svima koji su imali probleme sa pristupom jer je blog do sada imao preko 25 jedinstvenih poseta te su se serveri pomučili da izadju na kraj sa opterećenjem. A čak 11 osoba je na blogu provelo više od 2 minuta 😎 . I da, dobio sam jedan novi zahtev za prijatelja na faćebuku tako da sad imam preko 20 pravih istinskih online prijatelja. Pa neka pričaju zlobnici da su programeri asocijalni i da nisu za u ljude…
LM, nedelja prepodne, dal da sednem da programiram nešto relaksaciono il da izadjem malo napolje da vidim prirodnu svetlos, pitanje je sad. Juče sam se vozio Fløibanen-om pa reko da danas prošetam malo gradom da vidim šta ima po gradu. Otišo do centra, uslikao poštu malo ukrivo (znam, “pošta u yeah… adrenalin bato…”)
Uslikao neko oružje iako mi nije baš najjasnije kako su se gadjali sa ovim za vreme rata, al dobro Наставите са читањем
Kaže budući kolega: – Jel si bio do Fløibanen?
– Ma jok reko, jednom u grčku na more i tolko.
– Ma ne, Fløibanen je žičara, vodi do brda tu iznad tebe.
– A to, nisam još.
– Pa mora ideš
Koleginica: Šta, još nisi bio gore?
– pa tek sam 5 dana ovde, ima vremena polako
Direktorćebude: nema to veze, moraš gore!! Dokle će čekaš?? Mora gore da se ide žicom, pa topla čokolada gore, pa peške dole… Dal je moguće da nisi bio gore a toliki si poras’o i oženio si se?
Koleginica: ako ne odeš gore ovaj vikend i ako ne pošalješ ovaj mail desetorici prijatelja nešto će…
JA: DOBRO!! Idem gore za vikend!!
Follow
