Znakovi pored druma – Ivča Andrejić
Konačno slećemo. Čvrsto tle,THE Norveška… Svi uzbudjeni čekamo da se uparkiramo, sedimo uljudno vezani kako signalna lampa nalaže, pozdravljamo se grlimo I ljubimo kako to već dolikuje. Pričamo ko će gde i kako, gde se uzimaju stvari, šta sad dalje, prepričavamo poslednje serije, prva ljubavna iskustva, ko je gde išao u obdaniste i koja mu je vaspitačica bila i posle jedno 30minuta od sletanja stižemo konačno na mesto gde izlazimo iz aviona. Razvučene trake oko celog aviona (da se neko ne izgubi slučajno) vode diretkno u nagnutu harmoniku koja vozi dalje do mesta gde se ulazi u zgradu aerodroma. Na ulazak u bus nema guranja, sve fino i kulturno, uklapam se u okolinu pa dobrovoljno ustupam mesto nekom čikici, i čim su radnici obezbedjenja nahvatali srbe koji su preskočili trake i pošli prečicom, bus se ispravlja i krećemo ka aerodromu.