Pitaju me prijatelji: Kako bre tolika kiša u tom Bergenu svaki dan, a na tvojim slikama malo-malo pa sunce u krupnom planu?

Pa kako… Fotošop brale…

Svi su zaslepljeni mojim slikama i suncem na njima da i ne primećuju da je dole skoro uvek mokar i ladan beton. Kiša pada skoro svaki dan, ali ne baš ceo dan. Padne kiša pa prodje, grane sunce pa pljusne malo kiše i tako u krug, nikad dosadno. A dosta njih je prijavilo da manjka ljudi i ženskih na slikama nego samo slikam neke planine i nešto bezveze, pa eto malo i živine u gradu.

Svako mesto živne kad izidje sunce, ali Bergen je nešto posebno. Verovatno zato što je sunce samo po sebi ovde nešto posebno, grad se odjednom pretvara u nešto drugačije, nešto živo. Odjednom su na ulicama kabrioleti, motori u grupama, cirkuzanti… Svi otvaraju one specijalne aktn-tašne, nalik tašnama koje imadu Džejm Bondovi i odatle vade naočare za sunce, šorceve i majice i ostale letnje zezancije spremljene za ovakve posebne prilike. Na ulicama masa ljudi, svi nasmejani i srećni, i ja nekako omamljen izlazim napolje i čkiljim i žmirim pošto nemam naočare za sunce. Kad sam se pakovao, kontao sam da ovde stvarno pada kiša bez prestanka pa ih nisam ni poneo, da uštedim mesto u kuferu. I tako omamljen suncem i hromozomom sreće silazim do centra i usput zaboravljam fotoaparat kući pa slikam ljude telefonom

Kružim i dalje centrom, i slikam neke ulične zabavljače i mlade performere

Većina slika gore je uslikana februara kada je napolju bilo 11-12C, što se ovde smatra polu-letom jer leti temperatura ide do 15-20. Ali, sunce je tu, temperatura nema nikakve veze sa tim. Kažu da grad ovako živne u leto, pošto je, kao i u većini primorskih mesta, leti mnogo lepše vreme i u grad bane gomila turista.

Neki omladinci imaju neki skup i neki event, nisam baš skontao tačno o čemu se radi, kontam da su iz neke umetničke škole pošto su neki pevali spontano u horu na sred ulice, i svi su podeljeni u nekoliko grupa, ali šta i zašto to rade ne bi znao.

Lokalni muzičari se spremaju za letnju paradu, veliki dan u Bergenu 17. maja

U obližnjem parku komšija raspaljuje instant portabl roštilj

A neki leže na travu i ladan (suv) beton

Da se primetiti da za današnji post nemam nešto inspiracije za pisanje, a razlog tome je što sam dobio najlepše ljubavno pismo u životu, u kome kraljevina Norveška kaže odlučno “DA” na moje pitanje “Da li ti…” i zvanično mi dozvoljava da ostanem ovde još godinu dana, radim, plaćam porez, ulazim i izlazim iz zemlje kad god, pa čak i da dovedem dragu mi suprugu i do dve mačke da žive samnom. Pa smo kolege i ja sinoć obilazili redom sve moguće lokale i striptiz barove, i onda smo rešili da ipak negde i udjemo te pijemo nešto, pa smo zaglavili u nekoj birtiji do kasno/rano.

Živeli!

Follow