Dobar prijatelj mi je rekao, da je njemu dobar prijatelj rekao da je sposobnost pojedinca da se brzo adaptira promenama u okolini, društvu, poslu, porodici itd jedan od najvažnijih aduta mladog happysapiensa.

Prošlo je već neko vreme od preseljenja, mesec ipo ili nešto tako, više i ne brojim niti mi znači nešto da razmišljam o tome svaki dan. I ok je novo mesto, da ne bude da sam nezahvalan sad, nove mogućnosti, novi ljudi, komfor i sve što ide uz veću teritoriju, al se setim nekad starih krajeva, i, tako to krene…

Tražim fotke za blog i odmah nalazim neke promene, i odma nostalgija

Nalazim po bizilioniti put uslikane golubove

Pa me i tu hvata nostalgija jer se sećam stare (a sto puta bolje) fotke na istu temu koju sam slikao pre ukupno trista godina, u nekom drugom mestu, sa nekim drugim ljudima. Nekada su stariji hranili golubove, a sada neki novi klinci.

Sve se u životu menja, recimo vraćam se neki dan sposla i vidim cipele koje su nekog verno služile po Bergenškim kišama, a sada tom istom nekom više nisu potrebne jer je nabavio nove, promenio je, al eto čovek nije imao srca da ih samo zafrljači u kontejner nego ih je ostavio tu pored staze, možda nekom posluže ko će ga znati.

Inače kad smo kod smeća, jedna od aktuelnih tema o kojima se priča na ovim prostorima su novi propisi koji pooštravaju kontrolu bacanja i razdvajanja smeća, tako da sada umesto dosadašnjih tri kanti za papir, kompost i ostalo, sada može da se ima i do 8 (osam) kanti i to za: kompost (hranu), plastiku, papir, metal, staklo, električni aparati, boce pod pritiskom i hemikalije, ostlao smeće. Ako se nemaju sve osam kanti onda se to odlaže u kese po bojama, zelena za hranu, papirna kesa za papir, plava za plastiku itd. Kod mene ispred kuće ima dve kante, zelena za papir i dve plave za “ostalo” šta god to bilo, tako da ja odvajam smeće samo na papir i ostalo, a za to “ostalo” razdvajanje se spremam tako što redovno vežbam facu praseta koje se upiškilo uz izgovor:

– “Ajde?! Nisam imao pojma da to treba da tako… Hvala ti ko bratu, počinjem od juče” kada dodje stanodavac da me opomene.

Jer ceo stan gde sam ja ima 20m2 i sa te dve smećne kese imam problema jbg, a kamoli sa 16 novih tipova. Vol’o bi da hoću, al trenutno praktično ne mogu. Inače ima i kontejnera po gradu u koje može da se ubaci stara odeća, a i posebnih kontejnera u koje mogu da se ubace stare igračke koje deca više ne vare.

Dakle promene… Kao što rekoh sve se menja a preseljenje offica je donelo sa sobom nekoliko prednosti ali i mana i eto sad nostalgiju. Sad office nije više ovde

Već je sadašnje stanje nekako ovakvo

(ko nije primetio, i mapa se promenila) Sada treba preko celog grada do posla.  Zato je pala mesečna karta i sada sam stalna mušterija gradskog prevoza, ali o tome će uskoro biti više reči. Ovaj put šetam po starim poznatim krajevima gde je nekada bio office da me prođe sva ta nostalgija.

Putevi do starog offica kroz bašte i prečice znane

Usput mimoilazim neke spomenike, podignute ljudima koji više nisu tu a koji su garant napravili neke promene

Inače to je otprilike ista ruta gde smo nekada davno, sećam se, šetali Francis i ja… Ah ta dobra stara vremena…

Gvirim negde kroz neko šiblje i granje i bodljikave žice i vidim bazen na obali okeana, neko mi je rekao da je možda sa okeanskom vodom.

Prolazim pored već vidjenog, a samo jednog od nekoliko igrališta

Očekivano nalazim još jedne nostalgične patike

Dolazim do parka na samom kraju poluostrva i hvatam koju punokrvnu panoramu
(mišem povlači sliku levo-desno da okrećeš pogled)

Tu odmah pored parka je čuveni Aqvarijum park, sa pingvinima, fokama i raznoraznim živuljkama. To ću posetiti već jednom prilikom pa će biti i o tome reč.

Inače ta ulica gde je bio offiice ranije, Strandgatten, je u produžetku gradskog korzoa (ako nije delimično i baš to ta ulica) i poznata je ulica po tome što svi koji tu rade, uvek rade do kasno i ostaju prekovremeno na poslu. Ne zato što su nešto posebno vredni, već zato što je ta ulica ekvivalent nekim najpopularnijim svetskim ulicama, kao recimo “Red Distrinct” u Amsterdamu. Dakle, kome je dosadno i treba mu društvo, tu uvek može da se druži sa mladima damama, kraljicama dugih polarnih noći. Usput, prostitucija je u Norveškoj legalizovana, tj, legalna je. Al pre nego odma zapucamo svi do Strandgatena, vredi da spomenem da je to legalizovano, nekako do pola, smeš pružati usluge prodaje osmeha, ali je protivzakonito koristiti iste te usluge noćnih dama, i zabranjeno je preprodavati iste te usluge. Nije jasno? Pa nije, al tako je.. neke stvari su ovde jednostavno “drugačije”. Ranije sam spomenuo fenomen “čoveka koji pošteno radi svoj posao” (sem što ovde pričamo uglavnom o ženama) i zakon je takav da štiti radničku klasu, i ide dotle da štiti i žene koje zbog ovog ili onog moraju da se bave prostitucijom. Znaju ljudi ovde da dokle god moderna farmaceutika ne uznapreduju još malo i napravi dovoljno jak aspirin koji će rešiti svaku glavobolju, dotle će najstariji zanat postojati na ovaj ili onaj način, i ovakav zakon štiti one najslabije u cejoj toj uslužno-novčanoj razmeni. Tako da u slučaju bilo kakvih problema, žena koja je uglavnom “slabija” strana transakcije, bez ikakve bojazni i odgovornosti može pred policijom i pred sudom da kaže kako je zaista bilo, i šta se odigralo u problematičnom slučaju, bez da se brine da će krivično da odgovara jer se bavila prostitucijom. Pa ko se nije srećno oženio može da plati, ali zna da može i da ga nahebe jer čini krivično delo, jer plaćanje je u potpunosti na njegovu odgovornost, a druga strana te trgovine ne čini krivično delo i neće krivično odgovarati zbog toga. I možda najbitnije, neće se libiti da pozove policiju ako je mušterija pijana ili bezobrazna, i neće se libiti da tuži i na sudu dobije mušteriju zbog nanetih fizičkih ili duševnih patnji. A bilo je slučajeva kada je prostitutka ovde tužila i dobila ~20.000e ako se ne varam, jer ju je mušterija maltretirala i istraumirala na poslu, a žena je “pošteno radila svoj posao”, sad jel posao pošten i ne-licemeran ili nije, neću da ulazim u detalje, ona ga je “pošteno radila” i ne zaslužuje da je neko ponižava i vređa na radnom mestu. Ne znam jesam li spomenuo da su radnici ovde veoma zaštićeni, i da se država i društvo veoma brinu o najugroženijima, ženama i deci.

Kume, kad dodješ obavezno ima da idemo u tu ulicu, da slušamo ploče sa ovima što tamo žive i rade, do kasno

Za objektiv mi zapada neki bicikl na sprat

Nekoliko vodenih vozila i sportova, i tolko mu beše od nostalgije za nekim starim, nostalgičnim krajevima

Follow