Jedna od prvih stvari koje čovek čuje o Norveškoj je da sve košta nenormalno mnogo. Sad je izgleda na meni da iz prve ruke to demantujem ili potvrdim. Svi me pitaju jel to stvarno tako sve skupo ili nije. Eto, konačno mislim da  mogu da kažem da je po mom mišljenu to sve u potpunosti…

Relativno. Ma gde je relativno, sve je skupo a pogotovu usluge i “luksuz” ali dodirnuću i teoriju relativiteta malo kasnije iz koje možda može da se izvuče neki interesantan zaključak. Tekst će biti najkorisniji onima koji dolaze ovde friško, ali ima par interesantnih detalja i za nedolazeće.

Za šoping ovde, kao i bilo gde drugde je najbolje ići u mega markete i ogromne šoping centre gde su stvari jeftinije. Ja sam jedan od prvih vikenada bio do obrižnjeg mesta na ostrvu Sotra (ili Litlesotra nisam siguran) u mesto koje se zove Straume, tu je golem tržni centar u kome može da se nađe skoro pa sve što Bergendincu amateru može da zatreba. Tu sam se naoružao sa nekih 1000 kronera (na tadašnji dan oko 13.300din), platio dve autobuske karte od po 27 NOKa (~320 din) i krenuo u avanturu.

U megamarketu su kolica na žeton od 10NOKa, a kad vratiš kolica nazad na mesto kolica ispljunu 10 kronera nazad. Što je meni trebalo 5min da provalim kako da otkačim kolica iz gomile. Na savet starijih i isusnijih komšija sam bio do COOP mega marketa koji ima sve i svašta po pristupačnim cenam. Ima i svoju uber jeftinu marku zvanu “X-tra” a kvalitet je extra (mišljenje u trenutku pisanja texta). Tamo imaju i poseban odeljak gde sve košta 10 NOKa (130 din). Generalno je šoping veoma lak, samo pratim akcije i zelena slova i može lepo da se prodje. Na nekim akcijama može da se uštedi bukvalno barem 30% na celu korpu, zavisi šta se kupuje jelte. Evo jednog autentičnog računa iz tog marketa i tog šopinga (sve cene množiti sa 13 da bi se dobilo u dinarima).

Inače ovo gore je pun “kufer” strvari. Ali bukvalno pun kufer, jer sam poneo kufer sa sobom da ne bi vukao gomilu stvari uzbrdo od centra gde staje autobus kojim se vračam, što je dobrih 30ak min uzbrdo. Tačno bi ostao bez ruku da sam sve ovo gore teglio uzbrdo. Izgleda sasavo ali mene ledja vise ne bole.
Neke stvari sam našao kasnije dosta jeftinije, a neke dosta skuplje. Recimo ovde je goveđe mleveno meso 300g oko 600 dinara. Ej, to mu dođe kilo ~2000 dinara. Al to je neko dobro i kvalitetno, posle sam našao 300g za ~400din, što i dalje nije jeftino. Ali ja kupim jedno pakovanje nedeljno ili u dve nedelje, pa me ukupno ne izađe previše, tako da je relativno ok.

Inače treba da se prati šta se kupuje jer dripci trgovci ne ređaju cene da bi kupcima bilo lakše pa police izgledaju kao na prvoj slici, pa se ti snađi šta je šta i koliko to ustvari košta.

Trgovci su u celom svetu isti izgleda, a neke stvari garant ubace zajedno i zalepe popust a drugu cenu sakriju negde iza, kolko da bude po zakonu. Tako da za prve kupovine treba odvojiti vremena dosta vremena da ne bude brzu-kuso. Nažalost većinu stvai kupujem posle posla kad mi nije nidočega, nemam sile da probiram toliko šta je šta već se posle samo čudim na kasi koliko je ceo račun. Posle prve velike kupovine u mega marketu sada uglavnom kupujem u nekoliko marketa koji su mi usput, i koji stalno imaju akcije istaknute ispred na ulici, a ja kao pravi Action-man pratim svaki dan i uzimam dosta stvari jeftino. I nisu to akcije za otvarače za konzerve i bohor već na pravu hranu koju bi svejedno morao da uznem.
Inače sečenje hleba je izum nad izumima. Ubaciš hleba u makinu i on dole ispadne u kriške. Coooll… Vidi se raskoš, ne samo što seckadu lebac na makinu nego što svi živi ostave okrajak u aparatu, mora da ih nisu učili da okrajak ne valja da se baci da te ne ostavi zena. A i taj okrajak vredi brat bratu 15 din, dva komata 30din (ceo leba 350din). Ja 30 dinara nisam bacao ni kad mi bilo široko a kamoli sad, a samo mi još fali da me žena ostavi posle 20 dana braka (u trenutku pisanja texta). Inače kupiti jeftin beli leba je skuplje od crnog jer se pojede dok si reko seks, a crni hleb mi traje 2-3 dana. Tako da kupujem crni hleba kolko god da košta. Hleba ima u barem 20 vrsti, a izbor je opet sa onim cenama iznad. Kese se plaćadu pa svi nose svoje kese u džepu, kao nije ekološki da se kesa kupuje iznova i baca u kante. Račun isto niko ne daje osim po zahtevu, to mu isto dodje kao neekološki da se papir rasipa. Inače većina većih marketa ima automatsku kasu/brojač za prave pare koji upija i ispljuva papirne pare i kovanice. Nema popisa, nema manjkova i viškova, nema da radnik nešto racuna i zabroji kusur, samo bipće proizvodima i ubacuje novce u kasu a automat vraca kusur u papiru i metalu. Inace plaćanje karticama je ovde zaista brze od keša, ubavis karticu i posle 2s ukucaš pin i posle 1s gotovo. Znači platiš u 4-5s zavisi koliko ti je komplikovan pin. Kartice primaju svi i svuda, ja sam poneo nešto keša i intesinu osnovnu najosnovniju maestro kojom plaćam evo već tri meseca. Kartica ima limit na 5 podizanja keša sa bankomata koji uzmu 2% i još nešto sitno, ali pošto mi keš ne treba koristim kartice koliko mogu. Tako da ima dinare u srbiji na tekućem koji ženče i ja koristimo po potrebi, a dinari se konvertuju u krune automatski po normalnom kursu. Krune sam u srbiji našao u Raiffaisen, poterbno je zvati i najaviti kupovinu. Ali oni uzmu 2% provizije na transakciju, a opet kažem plaćanjem karticom nema proviziju, samo konverzija koja bude manja (davno sam računao).

Cene taxi usluga (pojma nemam šta šta znači, uglavnom je daleeeko skuplje nego u Novom Sadu gde za 150din te prevezu pola grada). Rekao bi da je najjeftiniji start od 400 do 1000 dinara radnim danom, ostalo ne smem ni da računam

Glavni savet kako uštedeti. Vrlo prosto, gledaš samo najjeftinije. Raspituješ se na sajtovima, praviš listu šta ti treba, hrana šerpe lonci kofice i lopatice, poneseš digitron i kontrolišeš korpu redovno da ne bude posle joj. I obavezno po 10 kugova oko tog što kupuješ, ne uzneš prvo pa trčiš dalje nego odvojiš vreme i polako pratiš sve. Jer može brat bratu po 30% da se uštedi strpljenjem. Tako sam uzeo tepsiju za rernu za 60Nok, i napravim 3 kruga tu tražeći nešto drugo i slučajno primetim da ima 3 tepsije na akciji za 60Noka. Jes da te tri nisu istog kvaliteta kao ona jedna, al Šeron Stoune je Šeron Stoun – al tri put je tri put. Za početak ne kupiš dzoger od 300NOK nego kupis komplet krpa od 30 NOKa i gumene rukavice od 10nok, vrlo verovatno ćeš imati mali stan pa ne treba puno da se prodje krpama. Ne kupovati fancy sredstva za čišćenje ako ne mora, pakovanje hlora vrši fantastican posao. Sve može da se nadje jeftinije kad se mora. Po mogućstvu poneti hrane iz RS, ja sam poneo u jednom kuferu ~6 instant obrka karnex, 10ak pasteta/tunjevina. Dosta supa u kesici i supe u kockicama. Sve to je sa goomilom garderobe stalo u solidno veliki kufer i tezilo 18kg. Ali merite kofere stalno pri pakovanju. Nešto od domaće hrane ima pored autobuske stanice u Global Food prodavnici odma do glavne autobuske, recimo kiseo kupus, vegeta i još neke stvari. Sve ovo za uštedu manje-više važi do prve plate, kad počne kinta da dolazi onda bude više opušteno. Recimo na akcijama smo komša i ja kupili farmerice u Dressmann radnji, u sred tog tržnog centra za oko 20e jedan par. Tri komada ukupno 497 NOKa, tako da može da se nadje jeftino. Kisnih odela ima od 300NOK komplet jakne i pantalona, pa sve do 1800NOKa samo jaknica ili pantalone pojedinacno, tako da ima ponude ali ima i da može da se nadje. I koliko god da morate, nikada ne kupujte na benzinskim pumpama, eventualno nešto što baš baš mora. Znam da su “neki” na benzinskoj platili dve vode i dve čokoladice i sendvič oko 20e. Ne beše mi veselo kad sam se prebrojao, al morao sam da doručkujem. Inače voda sa česme je fantastična, ona “glečerska”. Ako experimentisete sa hranom, naoružajte se sosevima, majonezom i kečapom po izboru, i obavezno uzeti nešto slatko kao motivaciju, a sve to za slučaj da vam klopa ne bude po ukusu (a neke stvari bogami i neće). Moj utisak je da je sve preslatko,kiseli krastavci pogotovu (da, preslatki su). E da, stvar koja mora da se kupi i koristi je zeleni čaj. Ko je navikao već extra, ko nije neka se navuče polako jer je jak, gorak doduše ali rešava dehidrataciju i stomačne tegobe koji se dešavaju kad čovek promeni orkuženje i ishranu i vodu i raspoloženje.

Kišna obuća, e tu nema uštede u Bergenu, tu je dobro investirati. Ja sam u srbiji kupio ECCO čizme koje ne puštaju vodu, vrunska marka. Naleteo sam na popust od 40% u srbiji pred put tako da sam tu super prošao, ali i ovde ima coop marki na gomili mesta, a cipele koštaju kao i u Srbiji, nekih 150-200e (ali vrede SVAKI dinar).
Ovo komplet kišno odelo sam skoro našao u glavnoj autobuskoj stanici, inače osnovna oprema Bergendinca

Inače nepoznavanje jezika stvara neki malo čudan osećaj neprijatnosti u početku, ali posle par puta samopouzdanje se oseća, sad lepo udjem u market, pokupim šta mi treba, stanem na kasu i devojka kaže lalalaSEXlalaSEX? (volem kad pričaju prljavo) klimnem glavom, pogledam na monitor iza nje kolko košta i platim. Kaže devojče PUSA? Ma mani se bre dete, ženjen sam covek. A kesa, ma ne treba, imam u džepu, local sam.

Za prvi mesec koliko sam u Bergenu sam na hranu potrošio tačno 2225 NOKa, što je oko 290e. Planirao sam oko 400 što nije loše. Poneo sam nešto klope i iz srbije, a nešto mi je i ostalo za sledeći mesec. Na ostale potrepštine sam potrošio nešto preko 200e.
Za februar sam na hranu potrošio manje od 200e, na ostatak zezancija manje od 60e (nisam posebno štedeo, šta više prilično sam se opiustio bio)
Za ovaj mesec mart sam na hranu potrošio ~300e, ali je bila plata pa sam se opustio maximalno što se klope tiče. Mislim, maksimalno, i dalje kupujem sve do 20-30 NOKa ali sam se i počastio sa nekim stvarima kolko da probam sva ta čuda. Kupio sam i krevet i dušek i još neke zezalice pa je mart mesec poneo još neke troškove, jaknu, mesečnu kartu i sl.

Dakle mesečno bez kirije oko 300-400e, što sam trošio i u Srbiji iskreno. Jes da se mnogo ležernije živelo u Srbiji ali za početak je relativno ok. Što nas dovodi do pomenute:

Teorija relativiteta. Čovek koga ne poznajem a na internetu se potpisuje kao Carlito Brigante je na ES forumu pričao o relativnoj skupoći u Norveškoj, po principu “ladno al standard” i citiraću deo njegovog već legendarnog posta, nadam se da ne kršim neko autorsko pravo i da se niko neće ljutiti za autorska prava tog texta, jer je moj blog samo i isključivo informativnog karaktera. Tekst je mator, ali je tu negde, poenta je tu i dalje uz male varijacije.

često ispričam sledeće poređenje primanja i rashoda kod nas i u Norveškoj … Poređenje je u dinarima(1 € = 80din), a aproksimacija je gruba, čisto radi ilustracije….

Prosečna plata u Srbiji je recimo 25 000 din …. U Norveškoj 25 000 NOK… Dakle, hajde da kažemo da je nominalno, u lokalnim jedinicama to ista cifra…. Da vidimo šta možeš sa svojom platom….

Stan … 8000 NOK….. Da li u Bgd-u možeš iznajmiti stan za 8000 din – NE!
Hrana … za 4-članu porodicu 5000 NOK … U Bgd-u za 5000 dinara ??? Čak da i ta porodica posti na vodi ceo mesec … teško!
Gradski prevoz,mesečna karta … 600 NOK …. U Bgd-u, ako se ne švercuješ, markica košta oko 1500 din za zaposlene…
Automobil… Golf 4rka recimo, 2001 god… oko 130 000 NOK … U Bgd-u, za 130 000 din… možeš da kupiš automobil super očuvan, sve u full-u osim koži i klime, malo prešao i star samo 17 godina…
Gorivo… Benzin 12-13 NOK/l… Kod nas za 12-13 din ne možeš da kupiš ni bočicu apotekarskog benzina…
Garderoba… Recimo: Hugo Boss košulja 1000 NOK, Lee farmerke 400 NOK, Merell patike 400-500 NOK, GoreTex zimske cipele 1000 NOK… blablabla… Za taj iznos (dinarski), uputi se na buvljak ili u obližnju kinesku radnju i vidi šta nude Itd…itd…

A kada sam dovukao kufer kući sledi i prva ozbiljna večera nakon prve ozbiljne kupovine:

Kao što se vidi, ne rizikujem nego igram na sigurno, domaće špaghete i regularan mesnati sos da se oraspoložim malo. Stigao kući, raspakovao kufere, stavio testenine da se kuvaju, otvorio mleveno meso, propržio ga malo i ostalo još da dodam sos od paradajeza iz konzerve koji sam taktički uzeo na akciji jer je u konzervi jeftinije. I onda se, što kaže bivši komšija Balašević “S’ mlogo tuge setim…” svega što imam u Srbiji i što mi tako nedostaje u ovom trenutku. Drage mi supruge, male kuhinjice u kojoj jedva imaš mesta da se okreneš, mačorova koji se motaju oko nogu jer znaju da sam smotan i da će nešto da mi ispadne dok kuvam, i nikad prežaljenog i nikad mi potrebnijeg – otvarača za konzerve.

Follow