Post koji pokušavam već treći put da napišem (a ni sam ne znam šta sam čit’o), i nikako da skupim reči i fotke da pravilno sročim to što oću da kažem, a to je stari deo Bergena grada. Kako kažu “četvrta sreća”, mada sumnjam da ću uspeti da objasnim na kraju, al da probam još ovaj put pa šta bude tom i džeri…
Kažu mi locals Norvežani da treba otići i obići taj muzej na otvorenom, tu se kažu vide gradjevine od pre istorije i vidi se kako su nekada izgledale kuće i naselja… Aha reko, to je nešto ko Lepenski vir kod Majdampeka, ili gamzigrad kod Zaječara? Pa, kaže kolega Norvežanin, nije siguran da je video to ali da ni ovo nije loše da se obidje. Pogledam na mapama, tu je negde u komšiluku, 20-30ak min peške (tad se nije imalo za autobusku), neću ni da primetim dok stignem, stavim slušalice sa audio knjigama Norveškog, zamislim se kao i obično i krenem polako kroz prečice znane i slikam komšiluk usput.
Slikam kolegu kolegu fotografa u nekoj od obližnjih ulica
Usput slikam najdebljeg norvežanina koga sam sreo do sada i neki park
Inače sam pričao sa nekim Norvežanima koji nisu iz Bergena, i kažu da je Bergen uglavnom veoma različit od ostatka Norveške, da je manje konzervativan za promene. Recimo pre par nedelja je otvoren novi info centar za turiste i proširen deo riblje pijace (koja je sada preeeepuna turista btw, biće reči i o tome uskoro), a taj info centar je sve samo ne nešto što je tradicionalno, zgrada sva od stakla, fenserica žestoka. I to odmah tu u centru, preko puta najstarijeg naselja Brygena (one žute zgrade, slikao sam ih xyz puta). Ali bez obzira na to što eto ima tih nekonzervativnih detalja, mislim da je ceo grad stilski, prepoznaju se nekako kuće, jer brat bratu, za arhitektički neobrazovanog programera, sve su mi bre brate iste… Nekad se zamislim, krenem prečicom do kuće iz nekog dela gde nisam bio do sada, i blage si veze nemam gde sam stigo i gde trebam da idem. Sve imam osećaj da sam tu već bio, sve kućice mi liče jedna na drugu. A kolega kaže da poznaje nekog ko ima neku od tih starijih kuća, doduše u nekom vidljivom delu grada, i bio je požar i rekli mu da može da gradi novu, ali da izgleda IDENTIČNO kao ova što je bila tu. Pretpostavljam da je kuća pod nekom zaštitom, nešto. A da, ovde je jedan od (ako sam dobro informisan) svega nekoliko mekdonaldsa u svetu koji ima logo nalepljen na zid, a nije onaj žut prepoznatljiv logo MC.
Izgleda malo, onako, čudno da kažem, al MC hteo da zadene znak a Bergenžani rekli “neće da može prike…” i nema znaka, ruži kuću. A urbani planovi su veoma strogi ovde, i kada se projektuje nova zgrada čeka se i do 10 godina na dozvolu za početak gradnje, jer se pravi detaljan urbanistički plan svega i svačega, i ne može samo da se posadi zgrada ili kuća, pogotovu ako je različita od komšiluka. A kako se relativno malo gradi stambenih objekata u gradu, cene stanova su paprene, konkurencija za kupovinu stanova i kuća je nenormalana. Kaže komšija da je stavio stan na izdavanje, i prvi dan mu se javilo oko 40ak kandidata. Da se vratim na put ka muzeju… Al pre toga usput slikam još neke detalje iz parka i naselja odmah tu blizu.
A ovdi se garant supermen presvlačio bio
Interensatan kraj, pravim opet punokrvnu panoramu (navuko sam se jel da, mišem vuci sliku levo desno da okrećeš pogled)
Lokalne zanatlije, niko živ ne radi nedeljom
Slikam skup nekih funkcionera u obližnjoj kafani, verovatno zaseda kućni savet i garant se diskutuje koje će boje biti cveće na prozorima ove godine, ili tako neke bitne stvari
Kad već špijuniram, reko da čkiljnem objektiv kroz neki od prozora, malo da dignem adrenalin dok ne stignem do odredišta, nikad ne znaš šta može da se vidi unutra.
Hm… u najmanju ruku čudno. Slikam jednu od kuća u koje sam čkiljio
I konačno dolazim do mape muzeja
A mapa kaže da sam upravo izašao iz muzeja starog Bergena grada…
I to je ono o čemu pričam, jednostavno ne umem da objasnim tu tradiciju koja toliko dugo već preživljava zub vremena, kao i pažnju prema starim i već postojećim delovima grada… Za one koji kao i ja nisu imali pojma gde se završava “novi” deo grada a gde počinje muzej, ovaj link vodi nazad tačno do prve slike muzeja, klikni OVDE.
Hmmm…
Ocekivao sam vise nesto iz doba vikinga… Koja je fora sa ovim kucama- jel su zidovi samo od drveta?
Za moj ukus previse skromni ovi vikinzi, mozda cak i monotoni. Podsecaju me na Amise samo sa strujom 🙂
Pa, to jeste muzej, ali ne bi rekao da je bas iz doba vikinga 🙂
Tj, to mu dodje kao “stari grad” neka fora. E sad, kad sam ja zadnji put bio tamo oni su rekli bukvalno od sutra otvaramo ture, to je bilo pocetkom maja neko doba, tako da ne znam nista od detalja o muzeju, to sto sam video to je to u tekstu.
A vecina kuca jeste od drveta u Bergenu, ali usled nenormalno mnogo pozara mislim da “savremenije” gradjevine ne mogu biti samo od cistog drveta, tako nesto sam nacuo tako da je mozda i glasina samo. Bese fasada moze da bude od drveta, ostalo mora da ne gori tako lako. Ima gomila pravila oko materijala, gradnje, protivpozarne zastite i sl, i niko se ne zaebava sa tim vec svi to veoma ozbiljno shvataju. Jer, kako i ne bi, kad je ceo grad goreo xyz puta do sada
Da li mi mozes pomoci u vezi sa jednom informacijom, naime, mi sa Zeleznicke stanice u Bergenu treba da odemo do USF Verfteta. Rekli su nam da je 25 min hoda ili da uzmemo taksi. Da li mozda znas da li postoji neki bus, u pitanju je radni dan, oko 23h. Unapred zahvaljujem, Ljilja.
Postoji bus br11 koji ide tim putem, ALI kad kazes da je to radni “dan” u 23h, tu si u pravu samo po tome sto jos nece da padne mrak u 23h, inace zadnji autobus na toj relaciji je u 22:30 jer “radni dan” u norveskoj se za najgore smene zavrsava u 22h (druga smena), al mi stranci radimo i nocne smene.
Ali to jeste oko 25min hoda mada mnogo zavisi koliko stvari nosite (a cenim da cete nositi stvarno puno). Ako nosite puno stvari i pogotovu ako bude kisa padala, ja bi se odlucio za taxi, platio 150-200 kruna i legao sa spavam sto pre pa sutra u nove pobede.
Posto se spremam za put u Norvesku tvoji komentari su mi kao praktican vodic….odlicni su. Odlazak u kupovinu mi je omiljen.
Hvala hvala, drago mi je da ima neke koristi od svog ovog pisanija…