Čitajući ovaj moj B log, dolaze ljudi do logičnog zaključka da se ja razumem u sve i svašta što se Norveške tiče, te logično misle da mogu i da im pomognem oko svega pa i smeštaja i vezanih tematika. Pa reko dopišem moje iskustvo, možda nekom bude korisno ili interesantno

Kao što sam pisao u jednom od prvih B logova, kada sam doselio u Bergen stan me je već čekao pripremljen i spreman za upotrebu, a za sve se pobrinuli ljudi u firmi u kojoj sa se zaposlio. Čak mi kupili ljudi i posudje, posteljine, sapune i peškire. Pomogao mi čak diša lično da prenesemo veš mašinu iz podruma do mene u stan . To na slici izgleda lepo i golemo (kao i na većini fotografija jelte) ali je u praksi malo manje, 20ak kvadrata ako se dobro sećam što je praktično za jednog programera balkanca, lako se sredjuje ako nekoa nenajavljeno bane. Lako se sredjuje al malo se teže živi unutra, mada za prespavati i isprogramirati nešto u slobodno vreme je dovoljno. Cena je isto veoma veoma povoljna, plaćao sam “samo” 6000 kruna (tada oko 900e) mesečno, sve uključeno u cenu. To je za taj deo grada veoma veoma povoljno, kada sam se iselio isti stan je iznajmljen za 8500 kruna (~1100e). LM, posle nekih pet-šest meseci kako sam u Norveškoj, počele su stvari polako da dolaze na svoje mesto, potrebni papiri su stigli, skupila se i koja kinta za preseljenje drage mi, čak se i povraćali neki zajmovi iz domovine uzeti zarad cele ove priče. Počinjem polako da gledam oglase za stanove na finn.no, taman koji mesec unapred, polako da se informišem. Stanova ima, ali kažu da sam zakasnio koji mesec sa traženjem jer je upravo počela školska godina za studente pa su oni pozauzimali sav šlag i trešnje. Stan za naš budžet od oko 8000 kruna može da se nadje, ali samo na periferiji. I to samo ako si nepušač, i ne držiš životinje, i nemaš malu decu. I voliš crni deo eurokrema. U sve se draga i ja uklapamo samo što bi voleli dimamo neku živuljku da trčkara po kući, što drastično smanjuje mogući izbor.

Slike su iz obližnjeg tipskog naselja gde smo prošetali draga i ja i zvirkali ljudima kroz prozor.

I tako zapucam ja kao i obično na internet i nadjem barem 15 oglasa koji nam se svidjaju, gledamo draga i ja zajedno i već planiramo koji stan nećemo, jedan ima malo veći hodnik, jedam ima malo manje kupatilo, jedan nema podno grejanje u svim sobama već samo u nekim, svaki ima neku manu al dobro šta sad, redjamo po tom što nam se svidja i sužavamo izbor na 10ak stanova. Konsultujemo lokalnog norvežana, i čovek nam malo objasni koji su krajevi dobri za život a zašto su u nekim krajvima jeftiniji stanovi, što je dodatno suzilo naš izbor na nekih 5-6 stanova. Kako sam ja ranije tražio bio stanove u Novom Sadu znam već kako ide procedura, pozoveš i pitaš jel slobodno, kažeš da nisi student i potpišeš ugovor ako ti se svidja stan. Sjutra odma zovem redom, tri su izdata pre dva meseca al niko još nije sklonio oglase, dva su se predomislili te ne dozvoljavaju životinje, jedan se ne javlja i ostade još jedan jedini oglas. Kaže može životinje, visning (razgledavanje) je za 10 dana. U reko brate, ja sam zainteresovan odma, oćem da vidim pa dkaparišem još danas. Kaže snajka da je to lepo al ne mož to tako rešo pa u struju nego da dodjem za 10 dana ako sam zainteresovan. Ajd reko, prodjoše 10 dana, ja našao adresu i poneo dve hemijske da potpišem ugovor (jedna rezervna da se ne brukam). Visning je u 6 popodne, ja reko dudaram čežnju malo pa dodjem u 6:15. Probijam se kroz masu ljudi u hodniku i dolazim do neke žene koja sve pozdravlja, reko što fina neka žena pozvala komšiluk i familiju da me upoznaju i uznu autogram, dobro sam poneo hemijsku. Reko sad kad je ušarmiram po balkanski onako mirišljav na senzor sexel, ima da mi izda stan i da mi da popust na dužinu. Pozdravimo se mi, ja počeo da se zahvaljujem na dočeku i sl i pitam di da potpišem, blago zbunjeno vidi žena da sam kanda pao sa Neptuna i kaže mi da pogledam naokolo stan pa da se upišem u knjigu na stolu ako sam zainteresovan, da napišem nešto o sebi i ostavim CV i preporuke sa strane pored knjige. Ja je gledam ko da je pala sa Jupitera i objašnjavam da smo bili pričali telefonom oko stana a ne za posao jer posao imam, i pitam je jel ona ta što izdaje stan? Žena mi, na fini norveški način i uz osmeh kaže da je pričala sa jedno 50ak ljudi telefonom, da ima jedno 30 njih već upisanih u svesku i da ima jedno 15 CVa do sada, pa ako sam zainteresovan da se potpišem i stanodavac će dodabere i da kontaktira kandidate koji su ušli u drugi krug izbora za stanara, pošto je ona samo agent za izdavanje jer stanodavca mrzi da se cima.

Ja se potpisao, izašao napolje ko potpisan i zbunjeno guram biciklo do kuće. Nisam smeo da vozim dok se ne saberem da fak se upravo desilo. Posle se malo opet raspitao sa lokalcima, kažu to tako običaj jbg, velika je potražnja za stanovima u gradu i gro ljudi oće duzme stan pa bude malo gužve. Najbolje ako imaš preporuku. Jbg odakle mi preporuka, jedva sam hemijsku našao. Pregrupišem se, sendem i počnem da pišem CV, ni manje ni više nego za traženje stana. Ponese me moj standardan pisački žar i u duhu bloga napišem hebeno fantastičan CV. I tako narednih mesec-dva meseca zovem, šaljem, trčim po ulici i derem se da mi treba stan, i nisam stigo dalje od “javićemo vam”. Konsultujem se sa dragom, ona me zamoli da napišem i nešto istinito u CV i da izbacim krvnu grupu i neke dimenzije kojima se dičim a nisu relevantne ako muško izdaje stan. Izbacim pola CVa i uspem da dobijem jedan “visning” na dobrom delu grada. Ispričamo se jedno sat vremena neki omladinac i ja o svemu i svačemu. Kaže kako oni baš ne bi životinje, pa će da mi jave. Ma reko da fak, znam već kako će mi javite… Cimam neke poznanike koji imaju zgradu koja se uskoro ruši, reko će duzmem pa će se iselim bre kad je srušite, samo da mi draga dodje da ne sedi u srbije jer je već dala otkaz i samo se stan čeka ovde da predje. Kažu nema problema, pogledaće moj slučaj i, jelte, javiće mi.

Inače mislim da je ovo na slikama najurbaniji deo grada, celo tipsko naselje-kompleks sa fantastičnim stanovima, igralištima, garažama, dečjim sadržajem, obližnjim parkom i td. Da se primetiti da Norvežani dosta sredjuju, cene i poštuju terasu, kad bude lepo vreme oni tu zasednu i uživaju. U Bergenu. Terasa i lepo vreme u Bergenu, get it?

Mišem vuci levo desno da okrećeš pogleD

A u medjuvremenu sam otišo do poreskog i uzeo knjigu za imigrante koja izmedju ostalog opisuje i neka opšta pravila izdavanja stanova. Neka od pravila su (slobodan prevod pa možda i lupim nešto kao i obično):
– nakon izdavanja cena stana može da se menja samo u nekim uopštenim okvirima cena na malo u prvih tri godina. I to posle prve godine stanovanja
– poslodavac nema pravo da ulazi u stan osim ako nije pozvan unutra (slično kao i vampir)
– stan mora da bude u potpunosti ispravan ili sve neispravno mora da se upiše u ugovor. Sve što se pokvari mora stanodavac dopravi, ako ne opravi mož da mu odbiješ od kirije ili da otkažeš ugovor.
– otkazni rok stanovanja je tri meseci ako drugačije ne piše
– depozit mora biti na neutralnom “zajedničkom” računu sa koga novac mogu da podignu samo stanar i stanodavac zajedno, ili jedan od njih sa sudskim rešenjem
– stanar može bez razloga otkazati ugovor
– stanodavac ne može raskinuti ugovor bez pismenog obrazloženja ili sudskog ovlašćenja. Ako se stanar žali na otkaz a stanodavac ne iznese slučaj na sud, otkaz se automatski odbacuje.
– sve obaveze obe strane pišu u ugovoru i moraju se poštovati. Recimo ne sme se sušiti veš van kupatila (zbog vlage), zajedničke prostorije (periona i sušiona) se koriste samo odredjenim danima itd.

Da fak, nije ni čudo što biranje stanara traje i traje i radi se veoma ozbiljno sa sve CV i preporukama i sl, jer kad jednom iznajmiš stan zaštićen si ko beli medjed (mislim na medvede izvan balkana).

A sećam se kad sam došao u Norveške i otiša da se prijavim u poresko gde živim, i onako sav ponosam ponesem adresu i pasoš i kažem koji sam, kaže prosedi čikica sa dioptrijom koja jedva dobacuje do šaltera: A koji ti je nekitamoposeban broj stana? Pa reko nema broj na vrata, samo ta adresa, ima nekoliko stanova. Al ima sanduče reko. Dobro kaže, mora ima sanduče, al kako mi da znamo u koji si stan? Pa reko zovite na mobilni jbg ili mi ostavite poruku u sanduče. Ne mož tako, kaže mora dimaš taj broj, ček da pogledam na fejsbuk u kompjuter. Kaže, kad udješ unutra, tu ima jedan stan. Reko jeste. Dobro, gde si ti odatle? Pa reko odma na sledeći sprat. Dobro, saće vidimo, kad se popneš ima dva stana, ti mora da si desno, levo žive dve devojke, tako? Vaistinu reko, ja desno a dve devojke levo, jedna plava i jedna crvena, otkud ih poznaješ majke ti, nisi li ti bio na žurku sad za vikend kad ste se varili u 3 ujutro, usmrdeli ste sve živo celu noć sam sanjao nosorozi i žirafe? Ma ne kaže, piše ovde u tefter… Ja onako, da fak!

I dodje i taj dan, posle četiri meseci od kad sam počeo da tražim, nadjem dobar oglas, odem na visning 10 minuta ranije i buden četvrti u redu posle tri poljaka i tu počnemo da pričamo. Stan je ok, prostran, cena je ok, iskreno ništa me više ne zanima samo duznemo više stan i da se preselimo već jednom. Potpišem se ja i ostavim CV, dve slike za pasoš i uzorak mokraće pa da krenem, i taman izlazim kad čujem jednog od poljaka kako se nudi da napravi stanodavcu neko predsoblje, poče i ovaj drugi se nudi da će da mu opravi neku stolariju, reko ja mogu ti napravim sajt jbg, daj samo da se dogovorimo nešto. Tvrd stanodavac, ne dava se uopšte na mazalice i kaže pogledaće i javiće.
Zove me posle 5 dana i pita da li sam zainteresovan, kaže pitao je trojicu pre mene, neki odustali neki se razmišljaju. Al kaže cena nije više 8000 kruna nego 8500, skočila cene prošle nedelje. Pa reko da fak, dogovorimo se nekako da vrati cenu i potpišemo ugovor na 12 strana, a nema kraja mojoj sreći što smo konačno našli stan i što će konačno moja draga doći, te odma sledi očekivani sled okolnosti

(Da je ovo pravo pivo a ne lettøl (to mu dodje neko lajt sa upola alkohola, iliti najjeftinije) ovo na slici bi koštalo oko 70e)

E onda smo otišli u banku da ostavimo depozit i ubrzo je moja sreća došla kraju kad sam iskeširao 32.000 kruna (~4.200e, tri kirije depozita i prva kirija pride). I uselio se ja konačno da sredim malo pred nego draga dodje, uneo sve stvari u nutra i uveče skontam da nema sijalice. Jbg, sutradan odem do dragstora, kupim neku stedljivu sijalicu od 1200 dinara, dodjem kuci, počnem da tražim luster, obilazim ko muva bez glave, da fak nema ni lustera. Morao sam i to da kupim i instaliram, nedelju dana sam sedeo pod baterijsku lampu. Neko je pravilo da nema lustera u stanu kad se useliš, valjda da si kupiš sam koji ti oćeš pošto se norvežani prže na fancy osvetljenje otkud znam. Doduše, stanodavac je neverovatno fin i dobar čovek, pričali tu malo o svemu i svačemu, ispade da se i on bavio fotografijom ranije pa smo pričali i otom. Posle godinu dana kolko živim ovde sam saznao da se ustvari bavi bazama podataka te smo u neku ruku i kolege, al eto, nismo imali prilike do sad da dotaknemo temu. Tako pričamo, i pita čovek jal imam veš mašinu? Reko neam, al će kupimo jbg šta sad. Kaže ako hoćeš, mogu ti ja dam na poklon. Pa reko fala ti ko bratu, niko mi nikad nije poklonio veš mašinu do sad. Da je stavimo u ugovor? Pa kaže, mogu ti je dam na poklon, lepo radi i sve, al ne mož je metemo u ugovor al mogu ti je dam na poklon. Ja sad malo naglup po prirodi, programer jebg ako ne piše jasno u glasno šta je ne kapiram baš najbolje, pa ga pitam opet a on opet kaže da može da mi je da na poklon pa da si je nosim odavde, al ne može da ide pod ugovor. Posle mi prevode da on ustvari neće da kaže da ako stavimo mašinu u ugovor i ona crkne on mora da je opravi, bolje mu da mi je pokloni jer bi inače morao da je nosi na otpad i plati da je otpad otera. To kad sam skontao još gomila stvari mi je bila jasnija. Norvežani inače imaju tako običaj da fino prećute nešto što im nije prijatno da kažu. Recimo kad sedneš ispred dragstora a oni ti kažu da je lepše da se pivo pije kod kuće. Ili ti za rodjendan kupe dezodorans.

Pažnja, punokrvna panorama, koristi se tako što se mišem blabla

I dade mi čovek još radni astal, i astal za dnevnu sobu, i sprovede kabl za internet, i neki silan nameštaj isto. I konačno je posle dugog vremena došla draga a sa njom su stigle i dve zveri koje su ubrzo zauzele zajednički travnjak (ili gazdin travnjak, mora pročitam taj ugovor jedan dan) kao svoje prirodno lovište.

A ovako izgledaju zalasci sunca sa “našeg” travnjaka, zavisi od doba godine i vlažnosti vazduha

Ako neko misli da sam ga predrvio u fotošop nek potraži na internetu ili fejsbuku, ovako uživo izgledaju zalasci sunca, samo malo lepše jer ne može aparat da ufati to lepo. I toliko toga sam još hteo da kažem na temu al nek bude ovo skraćena verzija jednog iskustva kako se traži stan u Norveške, mrzi me više dapišem. I onda me kontaktira neko iz Srbije i kaže da ne budem čka nego da mu nadjem neki stan jer on dolazi ovamo i treba mu gajba a mnogo mu je cimanja da traži sam nego je meni lakše da mu to rešim. Da fak!

Follow