“El me zaebavas?!?” sam i ja prvo pomislio kada su stariji i iskusniji “Locals” počeli da mi objašnjavaju kako se koristi autobus ovde, ali ubrzo sam uvideo smisao svega toga, i takodje uvideo neke razlike i različitosti izmedju onoga što je teorija i praksa kod nas u odnosu na ono što je teorija i činjenično stanje ovdi.

Dobro de nije slike autobusa ali, kako god to smešno zvučalo do trenutka pisanja texta od ukupno 6.671 (34.9 GB) fotografija koje sam uslikao u Bergenu od kad sam ovde (mereno na 19.april) ispostavilo se da nemam ni jednu jedinu fotografiju autobusa. Ali to sve nije bitno, bitno je za one koji dodju vamo da znaju kako da koriste autobus, a oni koji neće da dolaze da čuju kako se to radi u svetu, a u textu postoji i nagrada.

Dakle, da bi se vozio autobusom moraš da znaš gde si trenutno i gde si pošao i to uneseš na ovaj sajt ovdi http://www.skyss.no/ da bi video kako da stigneš tamo. Deluje prosto, ja recimo kad idem na posao trebam da fatam desetku od Fastplassen-a te stignem do pa Brygena, fatam trojku do Haukeland Universitetssjukeus Sør i onda se spustim do offica. Ili mogu da idem desetkom do Øvre Sandsviksvei stajališta i tu hvatam dvojku do Haukeland Universitetssjukeus Sør, ili da trojkom idem do Småstrandgaten pa peske do Festplassen-a tu hvatam dvanaesticu pa onda njom do Møllendalsveien-a i peške do firme. Ili da idem dole peške pa trojku pa… Bude malo zeznuto u početku, trust me. Svima koji se spremaju za put na vamo mogu toplo da preporučim da nabave neki “pametan” telefon sa barem GPSom jer pomaže, VEOMA. Ima i Skys aplikacija koja radi deset puta bolje jer od GPSa pokupi gde si i navodi kada stiže koji bus dokle da bi stigao tamo gde želiš, bez da pamtiš sva ova imena stanica i sl, samo na mapi klikneš gde ideš. Ima i mape na sajtu, samo treba uporno probavati kako se sajt koristi.

Kada saznaš gde si, i kada znaš gde ideš i kako ćeš tamo da otidneš (kojim brojem) onda trebaš da nadješ autobusku stanicu. Jedna autobuska stanica u mojoj blizini izgleda ovako

Za one kao ja, sa lošom dioptrijom, evo i digitalnog zuma sa slike iznad

E tu staje autobus. Opet, za nalaženje ove stanice prvi put GPS telefon sa mapama spašava.

Neke stanice su doduše uočljivije prilično, iako su pogrešno okrenute

Dakle, znaš gde čekaš autobus, sajt ili aplikacija su ti rekli kada ide taj autobus, spreman si za uvod u avanturu.
Prva stvar koja se ovde uči na teži način, je da autobus ne staje ako to nije moranje. Dakle, ako niko ne želi da izadje ili niko ne želi da udje, autobus piči dalje bez obzira što ti stojiš na stanici ili unutra stojiš na vrata.

Daklem, čekanje autobusa je ovde ozbiljna stvar, i sa tim nema zajebancije. Ako sedneš na stanicu onako neozbiljno i ležerno, kreneš da čitaš nešto ili se zamaješ nečim drugim i šofer vidi da ne stojiš mirno i ne pozdravljaš autobus dok dolazi, on lepo u znak protesta samo prodje pored tebe kao da ništa nije bilo. Znači mora ozbiljno, moraš da gledas svakih 5 sekundi u pravcu odakle dolazi bus, a kad vidiš autobus koji ti treba, da bi ti stao ceo autobus ti moraš kulturno da ga pozdraviš. Tajni signal koji znaju samo šofer i stalni putnici, mahneš onako suptilno, kao pokažeš rukom na sred ulice gde želiš da bus stane, i ako te šofer vidi e onda bus staje. Naravno staće ako neko iznutra želi da udje, al ti rizikuj.

Kad si nekako uspeo da zaustaviš treći-četvrti autobus, ne mož da udješ tek tako kao da si u svoju kuću, moraš da otvoriš vrata koja si odabrao tako što mašeš ispred nekog senzora.

Ali paziš da ne mašeš ispred senzora za invalidska kolica jer će ti se otvoriti rampa za ulazak u bus.

Često šofer isključi to dugme, ali opet. Slike su malo kantastrofa jer su većina slikane telefonom u gužvi. Ako autobus nema automatsku rampu za invalidska kolica, onda ima rampu koja se ručno otvara, i ako nije gužva vozač dotrči i otvori rampu (ovo žuto dole)

Inače spolja iznad vrata je obično sijalička koja osvetljava ulaz, da se ne strmopizdiš (vidi se gore na slici). Na vratima se vide nalepnice za invalidska i dečja kolica, i sasvim je normalno da žene sa dečjim kolicima idu busom, i to funkcioniše veoma dobro. Poseban prostor za kolica je prostran i ima sklopiva sedišta

I tu kolica mogu da se uglave pa i vežu onim gajtanom ako treba. A ispod gajtana je i prekidač za zaustavljanje autobusa, da ljudi iz kolica mogu odmah da pritisnu isti, a o tom prekidaču malo kasnije. A kad udje žena sa kolicima (ili pak muž pošto je ovde dozvoljeno da i muški guraju kolica na ulici) svi koji sede u tom boksu bez diskutabilno ustaju i razilaze se, nema niko da gleda kroz prozor ili da leži na ranac i da se pravi da spava.

E sad, ušao si u bus, ako nemaš mesečnu kartu onda ideš kod vozača i kupiš jednu, kada sam došao u Bergen karta je koštala 25 NOKa (370 din), kada sam je prvi put kupio koštala je 26NOKa, kada sam kupio mesešnu koštala je 27NOKa. Inflacija jede karte samo tako. Mesečna karta izgleda kao viza kartica i overava tako što mašeš njom ispred automata, na isti način kako je to sad u Beogradu. I niko se ne buni što se maše karticom, i nikog ne mrzi da maše.

Gornja slika je iz prigradskog autobusa, da ne bude zabune zbog boljih sedišta. Mesečna karta važi za dve zone ako se ne varam, što obuhvata prva okolna mesta Bergena, a možda i šire (neka me neko ko zna bolje dopuni) što bude praktično, pogotovu ljudima koji žive u okolini grada.

Kupio si kartu, i našao si neko mesto bez da pitaš nekog jel slobodno da se tu sedne, autobus kreće i počinje interesantan deo puta. Pratiš obaveštenja koja izlaze na internim oglasnim panoima i čekaš da te izvuku, tj da prozovu stanicu na kojoj ti izlaziš.

E sad, to opet teorija kaže, jer se nekad taj display zaglupi i prokaže samo HA od Haukeland Universitetssjukeus Sør gde recimo ja često izlazim, tako da opet, ako prvi put putuješ tom rutom, GPS spašava, ili dobar tip i trick što je moj komša podelio je da se dobro izvidi okolina na google maps (street view). Ali imati u obzir da street view ima nekoliko godina, pa treba dobro zapamtiti neke karakteristične gradjevine. I u autobusu odmah vidiš ko koliko iskustva ima, ovi koji redovno putuju busom obavezno spavaju sedeći, a mi koji smo friško vrtimo glavom levo-desno da vidimo gde smo i konstantno buljimo u display očekujući da nas izvuku.

U busu inače ima kamera na svako malo (vide se i na slici iznad) a slika se vidi kod vozača na monitorima iznad šajbe

Na monitorima se trenutno vidi slika od iznad svakih od vrata, da vozač zna kad može da priklješti nekog, mada se to retko dešava jer se vrata automatski zatvaraju ako niko ne ulazi ili izlazi, a pre nego se zatvore bipnu onako suptilno. A ako neko stoji na vratima, vrata i ne mogu da se zatvore nego samo pište.

E sad, dolazimo do najbitnijeg dela autobusa, dugmeta koje smo svi videli i nikad nismo znali čemu služi osim za nerviranje vozača

Ovde to dugme znači “Ima izlaz!!” i svi ga koriste stalno, i ima dugmeta na dohvat ruke bukvalno svakog od putnika bilo da sede ili da stoje. Za one koji sede do prozora, da ne mora da se saginju ili komuniciraju sa drugim putnicima, ima neki kanap koji se prostire dužinom celog autobusa, i izgleda nekako ovako

Dakle, kada se na displayu pojavi tvoja stanica, onda udaraš u dugme i vučeš gajtan, i dereš se na glas da te vozač registruje, i onda kad vidiš da te svi gledaju “čudno”, setiš se da si u drugoj zemlji. Inače niko od Norvežana nije nikada čuo da je neko pritisao taster a da nije sišao iz autobusa, i uopšte im nije jasno zašto sam to pitao niti zašto bi iko pritisao dugme ako nema potrebe. Iskreno, ni ja ne znam zašto bi, al reko da pitam. Šofer pošteno radi svoj posao, i zašto bi neko sad zaebavao čoveka i usporavao autobus, uglavnom putnici imadu pametnije stvari da rade u životu nego da sede u autobusu duže neg što se mora. Meni nekad bude glupo da pritisnem dugme a vidim da niko drugi neće da izadje, nego nekad izadjem na stanicu ranije taman da prošetam. Sramota bre da zaustaviš autobus jer želiš da sidješ baš tu gde si zamislio, zaebavaš vozača i druge putnike. A jednom sam greškom pritiso dugme, i bus je stao i niko drugi nije izašao pa mi bilo glupo da se pravim blesav nego sam išao pešice tri stanice po kiši. Čovek pošteno radi svoj posao, jednostavno ne mogu da ga zezam. Kada uspešno pritisneš dugme, iznad displaya se pojavi nešto crveno što znači da će bus da stane na sledeću stanicu.

Pošto je ovo najdosadniji post do sada na ovom blogu, za verne slušalace evo jedne slike iz noćnog života kao nagrada, klik ovde

Gde sam ono stao, zamislio sam se… A da, pritisnuo si dugme jer želiš da autobus stane, sad samo strpljivo čekaš da autobus zaista i stane. Iznad vrata je crvena sijalička koja označava da li će ta vrata i da se otvore. Recimo, ako je neko pritisno dugme STOP negde u prednjem delu autobusa, neće se otvoriti zadnja vrata, logično. Zato kad bus stane, i vrata se ne otvaraju panično se pritiska se ovo dugme koje znači “Srednja/Zadnja Majstore!!”

Ako tog dugmeta nema, onda se pritisne obično stop dugme. Onda se strpljivo gura da se izidje napolje, jer i ovde  ljudi obično vole da udju u autobus pre nego što ovi drugi izadju. Doduše guraju se da ne stoje na kiši, al opet.

Eto, ukratko to je to, za detalje cimajte u komentarima

Follow