Ma šta kažeš, napisao si jedan kratak B log? A b’e da b’e, nema filozofije, evo čak sam i uvod skra…
Kupili smo motor i šta sad, džabe kad ne smemo da ga vozimo. Mislim, smemo mi al nas je stra’. Zato se rešavamo da probijemo led i odem do obližnjeg grada koji je centar za extremne hardkore sportove, mesto u narodu poznato kao Voss, zovu ga tako jer mu je to ime.
Planirali smo dva noćenja u kampu ali kako nismo stigli da se spakujemo počeo je da nas fata mrak, rešili smo dodemo sutradan. Usput smo svratili na benzinsku stanicu i po principu “mapu gledaj a seljaka pitaj”, pita mene jedan turista gde je Voss, reko tamo levo ali nemoj dideš zamnom ako želiš danas da stigneš. Sat vremena puta smo vozili skoro dva sata i konačno stigli u extremni Voss.
Poneli smo šator, ali kako smo umesto dve noći boravili samo jednu, odlučili smo da se isprsimo i iznajmimo kućicu odnosno norvešku hytu pa kom opanci tom i džeri. Hyta (čita se hita) mu dodje ona drvena kućica spominjana ranije u kampovima.
Dok smo prolazili gradom odma smo bookmarkovali dobar restoran da posle svratili na lunč. Kolko smo bili gladni, setili smo se da slikamo za fejsbuk tek kad smo sve izeli, ostao samo dezert
Voss je inače veoma lep grad(ić) i ima gomilu sportskih extremnih aktivnosti, mi za sada uzimamo onu najlakšu, skakanje iz aviona bez aviona i letenje a bez da padaš, a sve to u jedan specijalistički aparatus. Po principu “ako ponoviš nešto dovoljno puta ono postaje istina” mi ponavljamo u sebi da to nije ništa ništa strašno. Evo i videa moje prve vožnje, ja sam ovaj u crvenom a posle sam se presvuko u crno da pokažem omladini kako se to ustvari radi. Kao i uvek, vrhunac je na samom kraju.
Nije loše za prvo letenje kaže učitelj, zato što ja od malena sanjam noću kako letim. Ovom prilikom bih hteo da pohvalim Dalibora tj sebe na hrabrosti jer nakon ovoga nas nije bilo stra više ničega a ponajmanje motora. Kažu filozofi da onaj što je doživeo da mu se spor… (zbog obećane kratkoće nema nesta za ostatak teksta, a fjordove motorom ću opisati malo detaljnije, uskoro)
Follow
dal postoji sansa sa porodicom da se doselim i radimo tamo a deca da pohadjaju skolu molim odgovor
Postoji, dosta ljudi je došlo sa decom i škola za decu je besplatna. Najlakše je doći kao skilled worker sto je objašnjeno na sajtu imigracionog udi.no
Dal postoji sansa da ja ne dodjem tamo sa decom a da primam platu kao da jesam.
Trazio sam na sajtu imigracionog ali nema nista o mom slucaju.
Gde mislis tacno, u Voss?
Ako ne dodjes na posao ne primas platu, retko gde mozes da primas platu kao da si dosao ako nisi jer obicno primete na poslu da nisi dosao i nisi radio (osim ako si na bolovanju ako si na to mislio?)
Mogu li da te zamolim da napises nesto o tome gde ljudi mogu videti tacnu statistiku prosecnih plata po odredjenim radnim mestima (za sve gradove Norveske) i zivotne troskove, uglavnom ono sto sam procitao ovde, na drugim blogovima, stranim sajtovima i na sajtu “O Norveskoj” je bilo za medicinske radnike, zanatlije…
Pa… Nisam siguran da to postoji, inace bi neko to vec napisao. Ja to mogu rado napisati, ako znas gde se to moze videti 🙂
Ljudi pisu na internetu to sto znaju, nema tu nekih tajni sto se troskova i plata tice. Troskove stanovanja mozes videti na finn.no za svaki grad/ulicu a ostali troskovi su uglavnom svuda isti (hrana, telefon, gorivo i to) i pogledas na sajtu RIMI ili Rema1000 namirnice recimo pa vidis sta te interesuje. Na IKEA ili opet finn.no pogledas namestaj, automobile, sve sto mislis da bi ti trebalo.
A prosek plata ima na netu da se nadje, ali nema “tacna statistika”, tj tacna je ali je previse siroka da bi se odnosila na pojedinca (kao i svaka statistika inace). Ali i tu je razlika u platama otprilike 20-25% od “najjeftinijeg” grada do najskupljeg. Sto je opet individualno, neko se bolje “proda” pa moze da ima vecu platu od svog sefa recimo, nije to tako retko.
Moje misljenje je da je razlika najjeftinijeg do najskupljeg grada max 25%, tako da te smestaj i troskovi kostaju manje, ali ti je i plata manja.
Zabavan članak, kao i obično! 🙂
Hvala hvala 🙂