Iskustva sa poslom i osobljem

Kako se ispostavilo da niko živ ne čita ovaj B Log zbog mene već samo i isključivo zbog Norveške i Norvežanki, reko da učinim malo svoj četvorici čitalaca (da da, google kaže da je još jedan član pristupio malom ali ekskluzivnom klubu čitaolaca) pa da pišem malo i o Norveškoj.

Kako svaka ulica ili „blok“ imaju neko dečje igralište, nešto nalik ovom na slici gore, i skoro sve je podredjeno deci i klincima u Norveškoj eto nekoliko slika na tu temu, kolko da ne bude suvoparan text.

Da me ne prozivaju posle kako nije tako nego je ovako, da odma kažem da se ogradjujem od svega što pišem ovde i da nemate prava da me tužite i tražite odštetu jer sam ja rekao ovo i ono i vi ste naseli na moja lupetanja. Sve što pišem ovde je samo moje mišljenje stavljeno na papir posle kratkog vremena i malog uzorka ljudi koje sam susro, i važi samo za period pisanja texta a moje mišljenje se može (i već jeste na neke teme) promeniti. Sve što piše na blogu može i ne mora biti tako u praksi, i svaka slučajnost je ili namerna ili prepodne. Click „I agree“ to continue.

Svaki radni dan počinje uz širok osmeh i zlatan zub sa Zdravo, jel juče bio dobar dan? Jel danas dobar dan, hoće li i ostatak dana biti dobar? Iskreno, za moje trenutne poslovne navike, u početku mi je  nekako delovalo malo predugačak deo neformalne komunikacije al kasnije sam skontao da je veoma motivišući. Zatim uz blago zagrevanje jezika kroz neobavezno ćaskanje se sumira ukratko sta je juče radjeno (poslovno a i privatno) i ukratko se prodje kroz današnji plan i ondak svako piči svoj posao. Barem ja tako gledam da započnem radni dan, sa nekim planom i listom ciljevima za danas, a normalno da svi vole da vide kad znaš sta radiš i šta si uradio i šta ti je sledeći korak. Ako ništa drugo ostaviš utisak samopouzdanja, da imaš plan, a koliko vidim ovde je „časna pionirska“ svetinja. Ako kažeš da nešto ne valja i obrazložis – super, ako pak ne umeš da ga objasniš a zapneš da si u pravu, ne pitaju tri puta za objašnjenje nego te drže za reč. Ok, rekao si da je tako i rekao si da znaš šta radiš, ti si „stručnjak“ i znaš svoj posao, to je to. Često bude Daki je rekao da je to tako, i mi danas menjamo plan da to bude ovako. Iskreno sam nekoliko puta posumnjao u sebe kad neke ključne stvari menjaju pravac jer sam ja nesto drugačije rekao tj zamislio. A kad se neko ne slaže sa iznesenim mišljenjem, po mom „ja-pa-ja“ shvatanju ispada skoro kao da mu je neprijatno da ti kaže da misli drugačije pa to uvek bude nešto nalik:  „Da, super je ta ideja, odlično zvuči i slažemo se, dobro si ukapirao šta je problem…. Ali, ajde da razmislimo još jednom da li je možda sasvim slučajno bolje da eventualno idemo skroz u drugom pravcu, jer ćemo nešto posle da radimo što ti još nismo ispričali, za šta ti se ovom prilikom izvinjavamo naša je greška, ali to novo će da skroz izmeni sve ovo što smo sad smislili pa je možda bolje da promenimo plan. Al ajde da razmislimo još jednom da možda to izmenimo…“
Ma daj, mislim se, šta me maješ, kazi lepo A Be Ne Be, mora ovako i dvotačka:


Par puta sam se na sastancima i prezentacijama izvinjavao kolegama jer sam grlat i direktan, kad neko nešto predloži sto ja mislim da nije ok, ja po balkanski kažem: Ma ne bre…. ne mož to tako nego mora ovako da bi to i to. I sad, kontam ja da me svi razumeju šta i zašto pričam, ali način na koji ja to kažem mi za ove predele deluje skroz pogrešan, a iskreno verujem da sam prilično otvorenog uma i relativno parlamentaran u komunikaciji. Očigledno nedovoljno… A kad neko meni hoće da kaže NE, to zvuči tako naokolo da ja tek posle drugog ili trećeg mog obrazlaganja skontam da me ustvari razumeju ali se ne slažu samnom, a ja bidža teram uporno i sve im direktno žvaćem u lice. Što je pisao i dekibre na svom blogu „odbijanje su tako sročili da mi nije jasno kako to da nisam dobio posao ali i to se dešava.“. Slično sam iskustvo imao kada sam pre ovog posla zvao neke druge kompanije da propratim CV, na oglasu koji je skroz na drugu temu, šefica odeljenja mi se izvinjava i uvija i sve joj neprijatno što ne može da me zaposli,  nijednom mi čak nije rekla NE, nego sve uvija kao da mi duguje pare a nema sad da mi vrati. Iako opet kažem ne znam ni šta bi radio tamo sve i da sam dobio posao jer sam totalno omašio temu.

Nazad na radni dan – LM sve je casual, sve je opušteno, i ko što svi kažu svuda se stiže (još uvek)… Iako su ljudi ovde ležerni i opušteni, na šta se ja još privikavam, ja ipak gledam da budem jasno produktivan i expeditivan, precizan i odgovoran kolko god mogu. Pauze za ručak budu od 20min do 45 min, zavisi o čemu se zapričamo. Radno vreme je inače zakonski  i u ugovoru 7.5h, a godišnje možeš da radiš 11 meseci. Dakle mora godišnji 4 nedelja. Mnogo se pažnje posvećuje zdravoj atmosferi i motivaciji ljudi. Ponekad deluje da je uprava u nekoj kompaniji tu samo da radnicima obezbedi sve uslove da mogu da rade kvalitetno i srećno. Kao da uprava radi za radnike a ne obrnuto.

Kako sam ja prvi od kolega počeo da radim u novom timu a ostale kolege su dolazile sa po nedelju dana razmaka pratio sam malo i iz trećeg lica kako izgledaju prvi dani na poslu. Svaki dan bude po 20-30min upoznavanja sa projektom i timom, sve opušteno i uz veoma dobar i zdrav humor, a posle toga te praktično niko ne dira ništa ceo dan, osim redovnih pitanja dal je zivot lep. Dodješ na posao i svaki dan je glavno pitanje dal je život lep, po nekoliko puta dnevno, pa šta da odgovoriš. Sve i da si hroničan pesimista počeo bi da veruješ u bolje sutra. Dakle tako sediš i kiseliš se oko nedelju dana dok ti ne dosadi da gledaš kako drugi rade i zanimaju se nečim na projektu, i onda te obuhvati neki čudan, nepoznat osecaj u stomaku pa pocneš sam da traziš da radis nešto konkretno, jer želiš da si deo zabave. Na pomenutim prezentacijama i upoznavanjem sa projektom  generalno se dele ideje i razmišljanja, i ide manje više prozivka pojedinačno da li se slazeš i sta misliš na temu, i tako u krug. Iako te možda tema i ne dotiče direktno jer radiš u drugom odeljenju, ako si prisutan uvek ćeš direktno biti upitan za svoje mišljenje. A kad te već neko pita, što ne bi i rekao šta misliš kolko god nevezano za temu bilo, i što je vrlo interesantno uvek bude gomila ideja na papiru.

A kad god bude neko sranje uvek čujes istu stvar – That is life… „Sela vi“ sto bi rekli komšije Italijani. Kad zagledam kolege i ljude iz druge kompanije sa kojima delimo kancelariju, pa i šire recimo ljude na ulici i u gradu generalno, na licu se vidi nešto sto ja lično nisam imao puno prilike da uočim. Sigurno je svako ko ovo čita barem jednom video osobu za koju može da kaže „E ovaj deran je istinski srećan“.  Tako ljude ovde boli uvo za neke stvari da je to čudo jedno. Ne slažu se sa svime, imaju svoje mišljenje, ali kao da žive u nekom svom balončiću na kome piše „Život je previše kratak da bi ja brinuo oko toga“

A inače poslovni prostor ima 5-6 manjih kancelarija je u vlasništvu neke gradjevinske firme a mi iznajmljujemo kancelariju privremeno dok se novi office sredjuje. To je takodje regularna stvar ovde, da se kancelarije dele i izdaju drugim firmama. Što stvara vrlo interesantnu atmosferu jer imaš dosta „kolega“ ali nemaš poslovni kontakt sa njima već samo i isključivo zajebanciju i eventualno pomoć ako negde zapne. Prostor je nekih 100-150m2 sa kuhinjom, salom za sastanke, projektori kopi mašine i svašta sto može da zatreba. A pošto gradjevinska firma ima taj prostor sve je nabudženo, sa stilom ali blago fenserica. A prosečan zatucani Dalibor koji ne bi ni overio pasoš da ga devojka nije odvukla na more, nema pojma o mnogim detaljima modernih civilizacija te ima elementarne probleme da natoči običnu čašu vode. Gledam slavinu, 3-4 poluge i sve nešto moderno i zamuljeno, ne umem vodu da pustim… mrdnem jedno, mrda se lepo al voda ne ide. Mrdam drugo, šušti nesto al vode nema. Vidim nesto crveno pise 100%, reko to je pun mlaz vode, odvrćem polako i stvarno pun mlaz, reko super, tu se pušta voda samo da proverim temperaturu, naravno metnem palac. O sunce mu poljubim inženjeru koj ga napravi takvog i rimljanima što izmisliše akvadukt, stavim naočare i vidim da piše 100°C a ne 100%. Posle kaže sef, ako ti treba ključala voda za čaj samo odvrneš ovu slavinu levo. Pa sad mi kazeš kad sam se već izgoreo, nedrugaru jedan.

Da tačno, ovo gore je parking gde klinci parkiraju keš kolica kad se vrate sa faxa ili gde već klinci voze. Mislim da je ovo obdanište neko. I da, leva kolica nisu zaključana jer imadu alarm.

Primetio sam da se ne priča o nekom dok on nije prisutan, a i generalno ne vole norvežani da pričaju loše o stvarima, ni o mestima, ni o državama a pogotovu ne o ljudima. Kad krenem da crnjim nešto ili da se podsmevam nečemu (način na koji inače izražavam moje mišljenje, ko Klarkson iz Top Gear) odma te gledaju onako, skoro pa popreko i vidiš da je ljudima neprijatno. Umeju da se žale na stvari, uglavnom na loše stvari u norveškom sistemu, ali to ide daleko samo do „možda da ga naprave ovako, inače ovako kako je sad je not good“.

I niko se ne prekida dok priča nešto. Zvone telefoni, klijenti i bitni ljudi, al neko u prostoriji priča a mi ostali ćutimo i pažljivo slušamo čoveka koji ima nešto da kaže na glas.

Da se pohvalim da sam dobio poreski list, norveški jedinstveni broj za dodjoše, otvorio račun u banci i sad strpljivo čekam da počnem da ga koristim. Kad spomenuh porez, interesantan razgovor sa lokalnim Norvežaninom o porezu:

– Znaš da ako imaš službeni telefon, trebaš da platiš porez na njega?
– Pa reko, službeni je telefon, firma plaća račun pa i porez valjda.
– Pa jeste, ali ti prijaviš privatne pozive službenim telefonom i platiš na to porez.
– Naravno da srbin u meni kaže: A kako oni znaju jebga koji je poziv službeni a koji nije?
– Pa ne znaju, ne mogu nikako da provere
– Pa šta je onda frka? pitam ja zbunjen
– Pa nije frka, al ti treba da prijaviš šta si koristio za privatne pozive, isto je i za one što imaju službeni auto.
– Dobro za auto kontam i nekako, al što bi prijavljivao sad telefon kad niko živ ne može da zna o čemu sam ja pričao, jal o poslu jal o ženskama?
– Pa ne može niko da proveri i da zna, ali ti to prijaviš poreskom lepo i platiš porez… Tako treba.

Reko ćuti Dalibore, nisi još kompatibilan da diskutuješ o stvarima o kojima još nisi kompatibilan da diskutuješ…

Pogledajte još i Cene namirnica u Norveškoj ili recimo Norveški nacionalni praznik i još puno puno interesantnih tema o Norveškoj

Comments

comments

39 mišljenja na „Iskustva sa poslom i osobljem

  1. Sto se telefona tice – da ne moram ni ja ga ne bi’ platio…al’ sta da se radi,kad savest pocne da cupa usi… 😀

      • Čitao sam tvoj tekst,već određeno vreme razmisljam da idem iz zemlje.Dosta znam o evropi a posebno o Nemackoj, jer sam tamo zavrsio zanat i dosta godina radio.Što neznaci da sam deda ja sam 70-o dodiste i znam da je Norveška iole ostala normalna zemlja za rad.
        No šta me zanima koliko je komplikovano naći posao,posebno odavde i koliko se razlikuje Norveški od nemačkog?
        Hvala ti unapred

        • Pozdrav, nalazenje posla ja bi rekao da je 70% upornost a 50% sreca. Neki su trazili poslove iz norveske po 6 meseci i nisu uspeli, a znam i devojku koja je dosla, konkurisala na jedno mesto i kroz 4 dana pozvana na interview i sad radi u toj firmi. Tako da, ne znam sta da ti kazem koliko je komplikovano, izgleda je to kako ti se pogodi.. zavisi cime se bavis, kolika je potraznja za tim kadrom i sl. Ja sam konkurisao na 20ak oglasa, dobio posao i dosao i poceo da radim. Kad pogledam sad, nije mi bilo tesko, sto opet nista ne moze nikom drugom da znaci osim meni licno, a statistika moze da se odnosi samo na uzorak ljudi a ne na pojedinca…

          Nemacki ne znam tako da ne mogu da ga poredim sa norveskim. Sta vise, ni norveski ne znam dovoljno, ali bi rekao da je norveski bese iz porodice germanskih jezika, neke reci su i slicne a mozda i melodija jezika. Al recimo da je blizi Nemackom jeziku nego sto je Srpskom.

          E sad, verovatno ti ovo sto sam napisao nista konkretno ne koristi, ali iskreno sumnjam da ti iko moze dati konkretnije odgovore na ova pitanja jer ima mali milion faktora, sto ti verovatno i sam bolje znas posto si duze od mene ziveo u inostranstvu.

          • interesuje me posao za mastera gradjevine, u stvari ja sam magistar po starom imam 7 godina radnog iskustva i posla sam na kurs norveskog, jel bi mogao da mi neko odgovori ili cak pomogne, mozda se neko bavi gradjevinom pa bi mogao neku preporuku da da

  2. Odličan članak, nemoj da te obeshrabruje to što imaš malo posetilaca.

    Nadam se da ćeš uspeti u Norveškoj, i da ćeš nastaviti da deliš sa nama svoja iskustva preko ovog B Loga.

    Pozdrav

    //Čitalac od prvog članka 😀

  3. Planiram da dodjem sa drugom za 5 god znm da je daleko ali moram da pitam da li ces biti tamo da bi nam pomogao dok ne nadjemo posao ? Hvala unapred! PS extra B Log

    • Pa sad da li cu biti ovde da bi vam pomogao ne znam :)
      Nadam se da cu biti ovde, a da li cu moci da vam pomognem naravno zavisi kakva vam pomoc bude bila potrebna, to najbolje kad dodje vreme pa na konkretnom slucaju da vidimo 😉 Dobru volju imam, i meni je dosta ljudi pomoglo…
      Hvala za B log

      • Pa pod pomoc sam mislio ono neznam da li jos treba referentno pismo da bi bili tu duze i da sredimo papire mada bice vremena pricacemo mi ponovo i zelim ti puno uspeha i sa B Log-om i sa poslom !!!

      • Gospodine Dalibore

        Svidja mi se Vas b log,ima bas puno zanimljivih stvari…Drago mi je da si uspeo u nalazenju posla,nadam se da imas nekakve informacije u vezi posla… zavrsio sam Visu gradjevinsku,i specijalisticke studije,sad sam krenuo na kurs norveskog,i nadam se najboljem…da li znas kako je sa poslom u mojoj struci,ima li ga i u kojoj meri?! Posto bih dosao sa porodicom,kakva bi bila situacija sa njima…?!

        Hvala unapred Nikola S.

        • Hvala na kritikama, drago mi je da ti se svidja B log. Nazalost, nisam dolazio u kontakt sa bilo kakvim detaljima iz gradjevinske struke. Mozda cu lupiti ali znam nekoliko arhitekata i ljudi koji se bave prostornim planiranjem, ne znam dal to ima veze sa gradjevinskom skolom. Ovako da moram da lupim sad nesto, rekao bi da garant moze da se nadje posao i u tvojoj struci, ali najbolje da pogledas oglase i vidis koliko oglasa ima, koliko cesto se javljaju, u kojim gradovima i sl.
          Ne znam da li si planirao da odmah dodjes sa porodicom dok ne nadjes posao, to vec ne bi savetovao, sve je ovde veoma skupo i u pocetku ces imati mali milion stvari koje moras da resis i sl, mislim da ces lakse spavati ako si sam ovde dok se ne sredis malo. Bar dok ne dobijes papire i ne prodjes probni period, pa onda isplaniras kako porodicu da dovedes. To je barem moje razmisljanje, ako nesto krene naopako ja bi verovatno mogao da spavam i na patosu kod nekog ako bi zagustilo, a kad si tu sa porodicom, cenim da bi pritisak bio mnogo veci.
          Ako si pak mislio da kasnije dovedes porodicu, oni mogu preko tvoje radne dozvole da dodju bez problema (bar sam ja tako cuo, posto sam i ja u istoj proceduri trenutno). Imas mnogo informacija na ovom sajtu http://www.onorveskoj.com/ , procesljaj vec postavljena pitanja ili postavi neka nova pa ljudi kad imaju vremena odgovaraju koliko mogu.
          Pozdrav,
          Dalibor

  4. Lepo pisanje, zanimljivo…sa našim prepoznatljivim humorom, nastavi tako.
    Interesuje me koliko si učio norsk pre odlaska gore,a verovatno si bio na engleskom na početku komunikacije, jel ? Sve najbolje i samo napred !
    pozdrav iz Novog Sada

    • Hvala hvala, staracu se… Nisam ucio norveski pre nego sam dosao nazalost, jos uvek sam samo na engleskoj komunikaciji. Kazem nazalost jer prodje skoro godinu dana a usled raznoraznih okolnosti je norveski zaostajao u odnosu na plan i program.. ali dobro vec, desice se i to, neminovno je
      Pozdrav za Novi Sad, jedna od nekoliko stvari koje mi tu i tamo nedostaju iz Srbije je taj grad

  5. Bravo na blogu… Ja sam bio u norveskoj 4 ( oslo) meseca pa mi je jasno o cemu si sve pricao i vise nego jasno… Opisao si sve kako i jestre. Bravo.

  6. Svaka cast na blogu, veoma zanimljiv stil pisanja, sa dosta humora, samo nastavi tako 😉
    Bilo bi lepo ako bi mogao da napises nesto o Stavangeru, posto bi trebao da dodjem tamo za mesec ili dva, pa me bas zanima taj grad :)
    Inace hvala, ovim clancima si me bas lepo uputio, kako izgleda zivot u Norvesoj :)

    • Hvala hvala.. Slazem se, bilo bi lepo da napisem nesto o Stavangeru, malo mi otezava stvari sto nikad nisam bio tamo niti imam blage veze bilo sta o istom :)

      • Bas steta, nadao sam se da ce da kazes da je podjednako lep kao i Bergen…:(
        Hvala na odgovoru, samo tako nastavi, pozdrav sa juga Srbije :)

  7. Jako interesantna i vrlo realna deskripcija norveske i norvezana. Ja nazalost jos nisam tamo ali se nadam da cu uskoro biti. Bila sam samo u 15to dnevnu posjetu prije 5godina i koliko vidim oni su i dalje isti. Zanima me kom gradu radis i sta. Mozda si pomenuo u textu ali nijesam sve citala. Moj jedini strah od Norveske je klima znajuci kakve su im zime a sve ostalo mi govori go there.

  8. Pozdrav Dalibore,
    sa oduševljenjem čitam tvoj blog i nastavi da nas obaveštavaš. Pošto ti se uglavnom postavljaju pitanja u vezi posla (pa ti vidi kakvo je stanje u zemlji) interesuje me kakva je potražnja za MS SQL Database 2008/2012 administratorima i PHP programerima? Pošto smo iz iste struke nadam se da imaš uvid kakvo je stanje na tržištu.
    Zamolio bih te da mi se javiš privatno na mail.
    Pozdrav

    • Hvala na kritikama, drago mi je da ti se svidja blog i da nalazis korisne informacije. Za posao, sta da ti kazem, postoji potreba, ali da bi mogao da biras posao moras da pricas norveski. Tamo gde nema potrebe za jezikom je ili mala firma (i sve ostalo je malo) ili je tolika konkurencija da treba da si bas bas tatko na mafiju da bi dobio posao i/ili da imas mnooogo srece.
      Najbolje otvori ovaj sajt finn.no pa klikni na Jobb pa ukucaj PHP ili ms sql i vidi koliko oglasa ima u kom vremenskom periodu, to ti daje otprilike neku predstavu koliko je posao „trazen“
      Pozdrav

  9. Emil Rangelov
    Ja imam Bugarski pasos.Sluzim se engleskim i rado bih preselio u Norvesku.Po zanimanju sam hemijski tehnicar ali u Srbiji sam na tome radio oko 15 godina a posle toga sam radio sito-stampu ( majice duksevi,dresovi itd.) i digitalnu stampu ( bilbordi,reklamni panoi,svetlece reklame idr).Poznajem dobro fotoshop i korel .Nisam uspeo da se snadjem na Norveskim sajtovima za te poslove pa bih te zamolio za pomoc.

  10. Bravo za opis, ali daj nam nesto konkretnije a to je kakav je to fagebrov ili kako se vec zove bez toga se nijedna diploma ne priznaje i kakve su norvezanke?

    • Ako mislis na fagbrev, to je valjda potrebno samo zanatlijama, ja diplomu nigde nisam slao za priznavanje niti me je iko pitao bilo sta oko diplome, osim sto sam je poslao UDIju prvi put kad sam aplicirao za dozvolu.
      A norvezanke su posebna prica za sebe, prozeta kroz svaki text po malo :)

  11. nIteresuje me kako pronaci smestaj u Norveskoj, planiram u septembru da dodjem na 3 meseca da vidim za posao, inace sam masinski inzinjer.
    pozdrav svima

  12. kakva je situacija sa vozackim dozvolama i sa osiguranjem za automoble, da li ti generalno i treba auto ili je javni prevoz super.
    Puno pozdrva i lepo je procitati nesto dozivljeno

    • pa sad zavisi od mesta do mesta pretpostavljam, u bergenu i okolnim mestima je uglavnom javni prevoz dobar, jeftiniji od auta sto se odrzavanja i troskova tice i to.
      Sto se dozvola tice, bice detaljniji blog u nekom doglednom periodu (dogledni period moze biti i sledeca godina…) ali nase se ne priznaju ovde pa mora nova da se vadi i minimum novaca je oko 19-20.000 kruna.
      Pozdrav

  13. Samo da pohvalim, blog je super,
    sjajan smisao za humor, naš, genetski utkan u Srbe.
    Razmišljam o dolasku u Norvešku,
    pa javiću se, ako budete mogli da mi date neke instrukcije.
    Pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *




Pročitaš još nešto?


«
»