Kriziranje u gradu

Još 30min do uobičajene pauze za ručak. Pravim neke klase i metode, i sve delujem kao srećan programer al počinje polako da hvata kriza i blaga panika… Već mi je dosta Bergena, nemam više snage da podnesem grad… Sreda je, razmišljam se da tražim od šefa slobodne dane ili godišnji, da odem na bolovanje ili da stvarno odem do lekara, nemam pojma šta mi je. Nešto mi nedostaje i osećam se katastrofa…

Sedim tako i pričam nešto bezveze sa kolegama i odjednom sijalica – ZNAM koj mi je!! Prošlo je deset dana a ja nisam bio na Fløyen. Budim se, gledam na sat – nedelja ujutro. Gledam prognozu i live kameru na vrhu – sneg na planini, odlično nisam bio gore po pravom snegu. A najaviše povremeno čak i sunce. Al ovaj put rešim da ne idem gore i da odmah sidjem nazad ko devojčica nego da zadjem malo da vidim šta ima tamo na planini. Pogledam lepo na planu i programu u turističkim vodičima, ima vazdan staza i puteva gore, može dosta da se šeta. Informišem se dobro pred polazak, da ne budem tamo zbunjen u nekom trenutku. Cilj je, kako kažu, odličan vidik za par fotki. Planirana ruta je negde ovaka

30min pešice u jednom pravcu kaže google, to je 1h, malo fotkam malo posedim i eto par sati zanimacije. Fatam aparat i dugačke gaće i pravac žičara. Gore sneg kao što je i obećano.

Krećem laganu šetnju ka jezeru koje je usput, nema da omašim a ako zatreba imam google mape i kompas na telefonu i samo pratim linije. Usput slikam par klišea zimske tematike

Stižem do jezera kad već polako izvire najavljeno sunce

Ene i jezera

Znam da je jezero ne zato što sam pogledao na mapama koje ne rade jer telefon ne fata prijem da bi google mape radile, ili pak zato što je ravno već zato kao pravi izviđač-amater osmatram okolinu i pratim tragove

A celim putem primećujem jednu interesantnu stvar, koji bi odmah primetio svako ko dođe iz Vojvodine

Tačno tako, uzbrdica. Nekako napredujem polako i stižem do prvog odmarališta odakle se vidi grad

Produžavam dalje, kažu mape da je cilj tu iza ćoška, izvirem iza krivine i već vidim destinaciju i pointer sa mape i radujem se vidikovcu i odličnim fotkama odatle.

Hm… Nije baš po planu, na mapama je izgledalo dosta drugačije i ništa nije pisalo o planinarenju. Kanda da će vidikovac da izvine ovaj put. Zavirim malo iza ćoška i imam šta da vidim

Ladno kafana u sred šume. BRUSHYTTEN na norveškom znači “Kod Rajka”. Norvežani su inače organizovani samo tako. Pošto je ovo lokalna staza za rekreaciju, uglavnom za laku i polu-tešku kategoriju, staze su uredno obeležene, klupice su često postavljene, na jezercima ima kolibica sa mestima za roštiljanje, a eto imaju i kafanu. Super reko, sigurno imaju nešto toplo, baš bi mi prijala topla čokolada ili barem čaj da se opravim malo. Upadam unutra i nailazim na tipično norveško osveženje

O da, inače klinci odlepe čim uđu unutra, odmah se nalepe na frižider sa sladoledima i ne mrdaju. Unutra pećka na loženje, šalter na kome se prodaju prazne palačinke (nešto našim galetama) koje uzmeš i odeš na drugi stočić koji je tamo u ćošku i namažeš šta želiš od nekoliko vrsti džemova i kremova. Na istom stolu možeš da uzneš i natočiš kafu koju posle uredno prijaviš i platiš na šanku. Odlučujem se da žrtvujem 20 kruna (~300 din) za toplu čokoladu i parkiram se za astal. Unutra fino, pola tuceta ljudi sedi i kulira na toplo. Kako sam ušao poče mećava napolju i u kolibi se stvori barem još 40ak osoba. Teo sam da slikam guzvu al kondenzacija i tehnika ne idu baš zajedno tako da ništa od slikanja. Posedeo sam jedno pola sata dok je prošla mećava i dok mi se zgrejao aparat i Canon i krenuo nazad. Čoporativno idemo nazad

Iskusni Norvežani imaju plan i taktiku za brzo silaženje nizbrdo

Pa reko da probam i ja, ne deluje teško

Čujem neko viče zamnom, dernja se nešto što ne razumem. Budim se i brzo se pravim da namerno ležim i slikam nebo i granje iz čudnog ugla.

Ustajem i sa facom deteta koje se upiškilo pravim se da je sve ok i nastavljam dalje.

Slikam autoportret u snegu i moju omiljenu temu u Bergenu, sunce

Vraćam se u bazu i krećem polako nazad kući da klopam nešto, danas je na meniju krompir i pečeno pile. Celo pile od 800g u marinadi, polu pečeno košta 300din, za ovdašnje cene džaba. Neko je sumnjao da ženske ovde idu u suknjama.

Put ka kući već poznat

A pošto sam već spomenuo piletinu, reko da ne gubim vreme i idem cik-cak, da krenem lepo prečicom do kuće

Inače sam do sada otvorio račun u banci i desilo se pola plate, tako da se trošilo malo šire ovih dana pa je pao glanc nov krevet i još neke zezancije, biće tekstova sa detaljima uskoro.

13 мишљења на „Kriziranje u gradu

    • Hvala, drago mi je da ti se svidjaju. Iskreno, nije nesto posebno tesko uslikati dobru fotku, najveći problem imam da se setim da slikam. Uhvatim sebe kako stanem hipnotisan nekom scenom po 5-10min i samo produžim dalje, pa se posle vraćam nazad da uslikam. Tako recimo slika sa vidikovca gde čovek gleda na grad je mogla da ispadne 10000x bolja, al sam i ja sam stajao tu i gledao u isto to što i on, i jednostavno ponese pogled…

    • Hvala na cestitkama, cekalo se strpljivo…
      Bas mi je drago da se ti se svideo text i da se ljudi rekreisu uz textove, jer je meni rekreativno zadovoljstvo pisati a jos mi je draze rekreativno citati pozitivne komentare ljudi koji rekreativno citaju, jelte, tekstove.

  1. Kao i uvek,samo mogu da kazem – fenomenalno…slike su opet neverovatne…malo me je zacudilo ono kafance, jer ko bi pomislio da tako nesto moze da se nadje u planinskoj zabiti…nema sta,organizovani Norvezani,svaka im cast…
    E,sad kad je stigla prva plata (nazovi plata), jel mozemo da ocekujemo post o cenama namirnica,gde je sta jeftinije itd. itt.
    Unapred Hvala
    😀

    • Hvala, naredni ili onaj tamo text je o shopingu i cenama, zavisi od toga koliko vremena cu imati u toku nedelje, imam dosta stvari ovaj vikend i sledece nedelje, ali je u planu veoma blizu.

  2. Evo još jednog čitaoca, onako informativnog karaktera, rekreativno malteNe !
    Tačno se oseća tvoj polet, radost…. u tekstu, kao dete koje jos nije ispraljano problemima odraslih !
    Mada tamo su i odrasli opusteni, kako si vec pisao, a nama ovde napacenim to nije jasno da negde postoji… Ostani pozitivan koliko god dugo budes mogao, pa cak i kada ti porodica stigne i kad se unjonjas u sav taj lagodan život … pozdrav i svako dobro dobri čoveče

    • Trudim se, bude nekad tesko u tudjini, pomisli covek da je ovde raj na zemlji sto ne bude daleko od istine, svaka uredjena i imucna zemlja je raj na zemlji, najvise za one rodjene tu 🙂
      Ostali malo vise giljamo, ali da, trudim se da textovi budu neki tako, da kazem bezbrizni.. pomaze mi to kad razmisljam o sitnim radostima zivota, deluje terapeutski 🙂

      Ostani u toku, ako vec nisi a ti se prijavi na nove postove (na dnu strane ima dva polja gde uneses email), sprema se uskoro treci nastavak putesestvija kroz Norvesku, pa ti odma stigne mail kad bude novi post.

  3. Evo, već treći tvoj post da čitam. Ovaj me nasmejao! 🙂 Enivej, ja razmišljam o prelasku u Norvešku pa htedoh da priupitam, da li znaš da li ima naših a da rade u muzičkoj industriji tu, ili nekoj barem srodnoj grani? 🙂
    Valjalo bi naći posao, a činjenica da sam kompozitor/vokalni aranžer/muzičar ne pomaže….
    Unapred hvala
    K.
    p.s. Iz Bergena je moj omiljeni bend na svetu, Kings of convenience

    • Zdravo.
      Ne poznajem nikog licno ali znam da ima nasih muzicara u Bergenu. Probaj da preko fejsbuka (ili nekako vec) stupis u kontakt sa njima, mozda ti mogu pomoci sa vise detalja.
      Pozdrav

  4. Поздрав! Данас сам случајно наишла на твој блог и свиђа ми се прича коју сте почели да пишете у обећаној земљи….Студент сам хемије,4.година,па ме занима да ли знате како иде процедура за школовање,мастер студије,како и колико су отворени за такву сарадњу и који ниво језика је потребан? Хвала Вам унапред и само тако наставите,све се временом исплати!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *




Pročitaš još nešto?


«
»