Švedski krevet

Novi koncept uživanja za programera balkanca. Čuo sam do sada za švedski sto, za švedsku produkciju, ali ovo čudo još nisam susro do sada. Svi se kunu da je to izmišljena stvar, da to ovde svi rade i da je lepše i od Lepe Brene. U celu priču krećem naoružan skepticizmom jer ipak sam ja ženjen čovek, mada opet, draga mi dolazi tek za tri meseca tako da… A kažu i da treba otvorati nove vidike i probati neke nove stvari, integracija u društvo i td, kad već svi to rade…

Bila se desila već prva plata u vreme dešavanja ovog texta, što znači da je došla i dozvola bila i sve je nekako počelo da dolazi na svoje mesto. A od dosta pametnih ljudi sam pokupio da treba uvek težiti napredku u životu, kako u razmišljanju tako i u standardu. Reko da potrošim malo plate pa da probamo i to čudo, jednom se živi. Destinacija, mesto zvano Åsane (čita se Osane), mesto gde se svašta nešto može naći pa i čuveni “Švedski Krevet”. To je inače jedan od prvih nekoliko vožnji autobusa koje sam iskusio ovdi ali ću preskočiti pripreme i dogodovštine o planiranju putovanja, a više o vožnji autobusa na OVAJ stari post o tome, ko još nije pročitao. Usput prolaze neki fantastični predeli, vidio par jelena, joooj tako graciozni, to su najljepše život… a ček, kradem previše očigledne fore. Fatam oma beleške i lokacije da nekom prilikom dodjem tu i ufatim par fotki onako za moju dušu, ali za sada sam na misiji i ne smem dozvoliti da skrenem sa plana jer nemam pojma šta me čeka na kraju puta… Al evo preview kolko da razbijem text.

Posle ~20ak minuta konačno stižemo na zadnju stanicu i vozač na razglasu kaže tajni signal “ŠLML Osane” i SVI Norvežani po komandi se bude, gledaju na sat i polako se spremaju za izlazak. 5 minuta pešice pratim mape na telefonu i stižem do Ikeje konačno. A unutra, čuda nevidjena, od igle do lokomotive. Krećem redom da vim šta sve tu ima da se pazari i 1245 minuta kasnije, otečenih zlobova stižem do odeljka sa krevetima. Vidim piše na jednom da može da se proba, reko da probam ja to na 5 min samo. Čujem u daljini signal “ŠLML Osane?” i oma instiktivno gledam na sat i kroz prozor da vidim gde smo, i počinjem da se raspitujem o tim čuvenim švedskim krevetima. Kaže devojka, prilično direktno ako smem da primetim, ajde samnom da probamo ovaj tamo iza zavese, ma reko ček bre dete reci prvo kako se zoveš i čija si pa ćemo da vidimo. Nadjem tu neki model kreveta koji mi se dopada, otvara se nekako i može da bude dva kreveta, i ima fioke za posteljinu multipraktik. A pošto je već pao mrak, reko da samo zapišem ime kreveta i cenu te odo kući, već je 3 popodne a i dosta mi je adrenalina za danas. Idem kući da se presaberem i regrupišem, da proverim cene i sl. Kući pogledam na sajt na kome su izlistani SVI Ikea artikli, očekivano moga kreveta nema. Ubijem se guglajući i konačno nalazim taj model na britanskoj ikeji. Sutradan zapalim nazad ka Ikeji, al reko da svratim usput i uslikam ono što su možda ulazi u fjordove, a ako nisu onda je po meni baš lepo jezero.

Lokacija je inače na takom zajebu do doći da neću ovaj put da ulazim u to kako sam sišao do jezera i kako sam ga obilazio, dovoljno je reći da taj dan nisam nastavio do ikeje nego sam se vratio kući pa treći put probao da odem  i kupim krevet.

 

Anzwazy, stižem drugi put do ikeje, tražim radodajno devojče i pitam oma za krevet. Kaže ima ga enoga tu je, a oćeš li i dušek? Ma reko jok, ja sam šaolin programer, meni krevet treba da mi odvlači pažnju od monitora, a inače spavam stojećki. Normalno da oću i dušek, najtvrdji. Kaže ok, 1100 kruna košta dušek, krevet košta oko 1600. Ok, evo adresa tu da mi donesete da se ne cimam. Može kaže, za još ~500 kruna. Nek ide život, pakuj pa da krećemo. Aaaa, pa ček, ne mož tako samo udješ platiš i gotovo, nije ti ovo pijaca, mora se poštuje procedura. Idi dole plati i evo ti mapa, tu ćeš da vidiš skladište ikeje gde ti je krevet, odeš tamo i preuzmeš krevet iz skladišta. Lako je, to je tu na 10 minuta i kopaš na mestu označeno sa Y. Odem na kasu, kaže gospoja 2700, reko a poštarina? To kaže tamo kad preuzmeš krevet, kažeš tamo poštaru gde oćeš krevet.

A ko je mislio da ću ovaj put da iskuliram i preskočim, zaebo se, pravim punokrvnu panoramu sa lica mesta jezera (mišem vuci sliku levo desno da okrećeš pogled)

Platim 2700 kruna, krenem ka skladištu i već posle 3 norvežana koji me čudno gledaju kad ih pitam gde je ikejino skladište i posle 40 minuta hodanja mi beše sumnjivo dal sam na dobrom putu, jer reče snajka 10 minuta, očigledno Norvežani drugačije idu do tamo nego li pešice. Stižem nekako tamo, ulazim u skladište gde niko ne radi i gde sam moraš na nadješ to što si kupio, čekiraš se na ulazu i upakuješ si u auto kojim si došao. Nalazim krevet, ne izgleda kao u salonu već je nekako više kao jedna kutija sa delovima, al reko nema veze, garant ga tako dovezu pa ga onda sastave na lice mesta. Iznosim kerevet do poštara koji gleda moj račun, smeška se i hmće nešto… E sad, svako ko je pročitao makar jedan text na ovom blogu garant zna šta će momak da kaže. Tačno tako:

– Na računu vidim da nisi platio poštarinu, a ja nemam ovde keš register… ma reko imam ja karticu druže hebo keš.
Ma kaže, ne radim ja uopšte sa novcem. Ali možeš da se vratiš i platiš, to je tu odma na 10 min u drugom selu. E reko, sad kad ti pokažem ja gde je to drugo selo, ima se zabezekneš. Ako se vratim, mogu samo da tražim pare nazad, troje njih sam pitao tamo gde plaćam poštarinu i svi su rekli ovde kod tebe. A što ga ne poneseš ovako kaže, u auto? Ma si bre lud, pešice sam došao (od me gleda i ne veruje) a gde da ga nosim pešice, krevet ima 93 kila, a ja da nemam programerska ledja nego da su mi ko u normalnog čoveka, ne bi mi ni trebao drugi krevet in the first place. Nego zovni ti tamo pa vidi ko je zaebo i šta ja sad da radim sa ovim. Posle 10 poziva i gomile Hmmmm i Ahmmmm-a, kaže možeš da platiš kad ti doteraju kerevet.

(Nova ikeja ima skladište u istim prostorijama kao i galerija, tako da je sada mnogo lakše)

Par dana kasnije, zovu me poljaci i kažu tu su za 30min, a reko super, ja trčim ko budala uzbrdo do kuće jer ako odu odoše si. Kasne pola sata naravno, unose krevet, reko a da vas pitam, jel možete i ovaj stari da spustite tu dole u ulaz? Poljak se razmišlja, gleda u plafon i zviždi, i 200 kruna kasnije spustiše krevet dole. I rekoše poljaci, evo ga krevet

Prike bre, a sastavljanje? A, da, vraća se poljak i izvinjava se, i daje mi uputstvo kako se sklapa krevet. E reko… dobro da ste mi spustili onaj krevet dole, sreća pa umem da spavam stojeći. Pokušavam pola sata da mu pridjem i skontam kako da ga sklopim, i po staroj dobroj programerskoj poslovici “Ako ništa drugo neće – pročitaj uputstvo” otvorim isto, a u uputstvu ček lista koja kaže, prva slika:

“Ovo je alat koji ti treba” – super, pošto ništa od toga nemam, al imam šrafciger što mi stigo uz hard disk, to mu je za sada…

“Nemoj sam, nadji još jednog Srbina” – epa sledeći Srbin dolazi tek za dva meseca, ja mora spavam večeras

“Nemoj na pod, stavi tepih ispod” – koji nemam

Ok, ček lista completed, ajmo u sklapanje. Dva sata kasnije sve sam otpakovao i sada već krevet izgleda ovako:

Nakon još koja 4-5 sata počeo je da se vidi pravi napredak, najviše zahvaljujući ljubaznoj komšinici iz bicikl servisa koja mi je pozajmila šrafciger, jer onaj što sam imao za hard disk nije nekako pogodan za ušrafljivanje 150 šrafova koliko sam imao (bukvalno 150)

I konačno je švedski krevet spreman, dobro de, ostale su fioke, al moći će da se spije i bez fiJoka za sada. Puštam Robija da pokupi prašinu od ispod

Robi je inače najbolji prijatelj u kući svakog solo muškarca, autonomni usisivač koji ume da se uključi u odredjeno vreme, usisa po kući i vrati se na punjač, i tako dan za danom. Najkorisnija stvar koju sam kupio u skorije vreme. Rasprostirem dušek i spremam se da legam, i onda vidim uputstvo koje kaže

“Otvori dušek i neka ga 3 dana da odstoji pre upotrebe” – epa reko, malo ćete da izvinete. U tom dobu kuca neko na vrata, kaže komšinica onako, stidljivo: Hm.. ovaj… kako da kažem… prica se po ulici… da imaš taj šveedski krevet, možemo li cimerka i ja da udjemo i da ga, jelte, vidimo?

I 2×45 minuta kasnije (prosek), švedski krevet je atestiran i spreman za nove pobede

8 мишљења на „Švedski krevet

  1. Do sada sam procitao sve postove i mogu ti reci da si bas kralj ! A ja sma jedna budaletina koja je pre 10 godina mogla da ode u Norvesku i nije !!! E sad mogu samo da sedim i citam sta ti pises i mastam kako bi meni bilo !!!

    • Hvala hvala. Nemoj da si previse kritican prema sebi, znam dosta njih koji su ovde 5-10 godina i mastaju sta bi bilo da su ostali tu, imali porodicu i prijatelje slicnih intresovanja i jezika… Tako da ne moz znas, nekom inostranstvo klikne, nekom ne… vecini ljudi na zalost ili na srecu ne klikne

  2. Jao bre Daki, pa ti si rodjen pripovedač !!!
    😀

    Svaka čast na načinu i izlaganju, nadam se da ćemo još puno ovakvih sjajnih tekstova čitati od tebe!

    Nego nisi nam reko, kojom metodom su komšinice isprobavale krevet?
    I da znamo da si oženjen 😀

  3. Svaka cast majstore,post je odlican… 😀
    Drago mi je (naravno i svima ostalima na sajtu) da se dobro snalazis,zato sto vecina nasih kad “ermigira” kuka kako se nisu snasli i kako bi im ipak bilo bolje da su ostali trunu ovde nego sto su otisli…ali hvala Bogu,svi smo videli da ti nisi takav i da se boris…. 😀
    Nadam

  4. Malopre mi je izbagovao komp,pa nisam napisao komentar do kraja.
    Htedoh reci da se nadam da cemo nastaviti da citamo postove i uzivamo u njima,a ko zna,mozda jednog dana neko od nas,tvojih vernih citalaca,pobegne za Norge ili Sverige,pa se mozda i vidimo… 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *




Pročitaš još nešto?


«
»